12 godina Velikog praska
Pre dvanaest godina, nakon što sam u jednom dahu odgledao prvih sedam epizoda nove tv serije „The Big Bang Theory“ nisam verovao da će serija trajati više od dve do tri sezone. Ne zbog toga što mi se nije dopala, naprotiv, bio sam u potpunosti oduševljen i ne sećam se da li sam se ikada toliko smejao još od detinjstva i „Mućki“.
Pre par nedelja emitovana je poslednja epizoda ove TV serije (bar za sada, jer iskustvo sa mnogim drugim serijama nam govori da uvek postoji opcija ponovnog okupljanja ili nečega sličnog) i to u dvanaestoj sezoni. Nakon toliko vremena prvo što može pasti na pamet je da su dosadili i bogovima i ljudima, ali statistika nam govori da nije tako.
Gledanost ove serije se u poslenjih nekoliko sezona gotovo udvostručila u odnosu na prve dve koje su po, bar po onom delu gledaoca koju je seriju zavoleo na samom početku, daleko bolje od ostalih. Još jedna od statistika kojom se možemo da pokušamo da objasnimo popularnost The Big Bang Theory je da je u ovoj TV seriji u proseku bilo po 4.3 šale po minuti.
Na samom početku delovalo je da četiri geek/nerda, i uz to odlična naučnika, mogu biti interesantna samo uskom delu publike, tj. onima koji znaju o čemu oni pričaju, jer večina onih“naučnih“ stvari u tv seriji je tačna, kao i sve one formule koje smo mogli da vidimo na onim tablama za pisanje kao delu scenografije.
Za ovaj naučni aspekt, scenaristi su u timu imali i pravog naučnika Davida Saltzberga, profesora fizike na UCLA unverzitetu. Saltzberg je dobijao scenario svake epizode u kome je dopisao i sređivao deo koji se tiče naučnih tema, kao i sve one formule koje smo imali prilike da vidimo na tablama za pisanje. Mayim Bialik koja je glumila Amy Farah Fowler, u pravom životu ima doktorat iz neurologije, tako da je često uskakala sa naučnim terminima koje su vezane za njen lik, koji je takođe doktor neurologije. Uz to ne treba zaboraviti ni sve one goste iz sveta nauke, koji su se pojavili tokom ovih dvanaest sezona.
Kako onda objasniti popularnost kod ovako velikog dela publike? Teško je poverovati da na svetu postoji toliko ljudi, kojima su interesantne neke interne šale naučnika i visoko obrazovanih ljudi.
Moguće je da delu publike ova TV serija može biti zanimljiva jer u glavnim likovima vide komične figure, koje su onako u „šali“ kinjili tokom osnovne i srednje škole.
Jedan od glavnih aduta je autor i tvorac Chuck Lorre, koji iza sebe ima ogroman hit poput „Two and a half man“ ili „Darma & Gregg“. Za „Two and a half men“ je lako ukapirati zbog čega je popularna, jer cilja i podsmeva se opšteprisutnim manama ljudskog bića i veoma je lako pronaći momente i situacije sa kojima se možete poistovetiti. Lorre je ipak majstor sitkoma i jednu ovako hermetičku situaciju, kakva je karakterna postavka u „The Big Bang Theory“ zasnovao je na istim principima kao i sve svoje sitkome i postiogao pun pogodak. „Možete svaku priču krenuti sa sedam smrtnih grehova. Svi mi padamo na te stvari“ izjavio je u jednom intervjuu.
Ko je pratio seriju od samog početka bio je svedok kako su glavni likovi evaluirali kroz sezone. U prvoj sezoni zatekli smo četvoricu potpuno socijalno čudnih i trapavih osobenjaka Lenarda (Johnny Galecki), uvrnutog Sheldona (Jim Parsons), Hauarda (Simon Helberg) koji sa svojih dvadeset godina još uvek živi sa majkom, Raja (Kunal Nayyar) koji ne može da govori sa devojkama, kako se muvaju oko nove mlade i lepe komšike Penny (Kaley Cuoco).
Kada ste i sami u sličnom svetu kao i oni, lako je poistovetiti se sa njihovim doživljajima. Znate o kojim video igrama govore, jer ih i sami igrate, dobro poznajete serije i filmove o kojima govore, svet stripova vam je bliži nego onaj realni oko vas.
Ako poznajete likove koji će vam bez problema ispričati celu biografiju sith lordova Stare Republike ili pak sve albume nekog obscurnog američkog muzičara iz 60ih ali ni po cenu života nemaju pojma ko su Christiano Ronaldo, Lionel Messi ili Angela Merkel, a pritom imaju problema da se prisete ko je aktuelni predsednik zemlje u kojoj žive, saživeti se sa doživljajima ove ekipe i nije tako teško. Naravno da nije neophodno pratiti sport ili dnevno političku situaciju ali da bi neko bio funkcionalno ljudsko biće u modernom društvu, dodir sa realnim svetom je potrebna osobina.
Tokom godina primetio sam da veliki deo mojih prijatelja, koji su krenuli da je prate od prve epizode, u potpunosti su izgubili interesovanje baš otrprilike u onim sezonama, negde u trećoj ili četvrtoj sezoni kada je i popularnost naglo skočila. Kod jednih razlog je velikim delom bila i emotivne veze Lenarda i Penny ili „ulazak u domen naučne fantastike“, mada je skriveni razlog može biti i što je ova veza direktan udarac mačo viziji sveta u kome smotanim likovima poput Lenarda devojke poput Penny moraju biti „off limits“.
Sa druge strane svi oni geek/nerdovi nisu se više mogli poistovetiti sa glavnim likovima iz prostog razloga jer su ovi u tv seriji evoluirali i dok su ovi iza malih ekrana ostali potpuno isti, sa istim interesovanjima, navikama, snovima i životnim ciljevima, koje nisu menjali od svojih ranih dvadesetih.
Ma koliko to možda čudno zvučalo „The Big Bang Theory“ je TV serija koja je donela izvesne promene u pogledima na određene pojave u modernom društvu. „Geek“ sub kultura, koja je do tog trenutka bila uglavno predmet ismevanja postala je mejnstrim. To je otišlo do te mere da su se širom socijalnih mreža počele javljati krilatice poput „Smart is Sexy“ i gotovo preko noći su geekovi od antipatičnih spodoba postali simpatični likovi, ili bi preciznije bilo reći manje nepodnošljivi.
Veoma važan detalj je uvođenje snažnih ženskih karaktera. Penny potpada pod stereotipe o „devojci iz sna“ za geekove, dok već pomenuta Amy i lik Bernadette (Melissa Reuch) su jednako dobre pa čak i uspešnije naučnice od trojice glavnih likova (Hauard je samo inženjer), i njihovo uvođenje predstavlja momenat koji je doveo seriju do velike i konstantne popularnosti koju je uživala sve ove godine, jer bez njih, Lenard, Sheldon, Howard i Raj, ma koliko simpatični bili, ostali bi samo geekovi koje treba žaliti.
Kombinacija veoma dobrog scenarija, savršena podela uloga i odlična gluma, plus pravi odabir gostiju, obezbedila je „The Big Bang Theory“ sve preduslove da nastavi još neku sezonu. Gledanost je i dalje ogromna, čak smo dobili i spin off u TV seriji „Young Sheldon“ i, kao najvažnije, do poslednje epizode bila je veoma zabavna. Razlog prekida je jednostavno zasićenje kod glavnih glumaca, ponajviše Jima Parsonsa, kojima više ni zarada od milion dolara po epizodi nije bila opravdan razlog za nastavak snimanja.
Kao i većina filmskih i TV ostvarenja i „The Big Bang Theory“ , pored ogromne popularnosti izaziva veoma oprečne stavove, neki je obožavaju, neki je mrze a neki su potpuno indeferentni. Ali ono što se niko ne može poreći je status TV fenomena koji ova serija u potpunosti zaslužuje.
