Amerikanci u Evropi
Da li su američki muzičari bukvalno shvatili svoju poslovicu “grass is always greener on the other side”, ili je nešto drugo po sredi, tek ih je sve više koji za mesto svog boravka Ameriku zamenjuju Evropom. Kada malo bolje razmislite, takav potez svakako ima logike.
Naime, većina tih muzičara svoju profesiju doživljava kao umetnost, a stari kontinent je uvek bio meka za takav profil ljudi. Ma koliko se trudili da zaobiđemo klišee i generalizacije, nemoguće je ne primetiti da u popularnoj kulturi Amerikanci prednjače u odnosu na Evropljane kada je u pitanju pravljenje novca od “inteligentne svojine”.
Pogledajte samo filmove – kreativni američki producenti se sve češće okreću televizijiskim kanalima koji, za razliku od Holivuda, mnogo češće prihvataju scenarija u kojima nema 300 polupanih automobila, 150 eksplozija i 12 smakova sveta. Nije mnogo drugačija situaciji ni kada je muzika u pitanju.
Početkom 21. veka, jedan deo muzičara je napustio Ameriku nezadovoljan konzervativnom politikom koju su vodili republikanci na čelu sa Džordžom Bušom. Iako je većina njih svesna da je to bio tek jedan prolazni period u, inače konzervativnoj Americi, ipak mnogi od njih nisu želeli ni fizički da budu u zemlji čija vlada bez ikakvog realnog osnova započinje ratove širom sveta.
Postoji još jedan razlog zbog čega se američki muzičari sele u Evropu, a to se posebno odnosi na one koji u svojim pesmama imaju lokalne motive američke folk muzike. Kao što njima francuska harmonika ili kroasani, špansko sunce i nemačka pedantnost deluju egzotično, tako i Evropljane privlači onaj lenji zvuk slajd gitare koji potiče sa američkog juga. Nije ni čudo što većina muzičara iz takozvanog “alternativnog kantri” i “američkog indi pop” sveta, finansijski mnogo bolje prolazi na koncertima u Evropi nego u rodnoj Americi.
Jedan od takvih muzičara je i Stiven Malkmus, nekada lider grupe “Pavement”, koji prvu deceniju novog veka gradi prilično uspešnu solo karijeru. Kao i mnoge njegove kolege i on je rešio da se preseli u Evropu, i to u Berlin. Kako sam kaže, to je bio prilično hrabar potez, s obzirom da treba imati petlju da u 45. godini rešiš da sa suprugom i detetom počneš da živiš na kontinentu koji je hiljadama kiolometara udaljen od tvog rodnog mesta. U par navrata je naglasio kako je glavni razlog za takvu odluku želja za izazovom, a i priznaje da mu je pomalo dosadio život u Americi.
“Nije baš jednostavno u mojim godinama doneti odluku da se preseliš, sa celom porodicom, tako daleko. Ipak, rešili smo da vidimo kako izgleda život u Berlinu, u kom sam dosad bio bar dvadesetak puta. Većina ljudi koje znam između 25 i 35 godina živi u Berlinu, a i imam neki osećaj da bih se mogao super slagati sa Nemcima. Uostalom, zakupili smo stan tamo na godinu dana, pa ćemo videti kako ćemo se snaći” rekao je Malkmus za septembarski broj britanskog muzičkog magazina Uncut.
Inače, Malkmus je nedavno objavio sedmi studijski album “Sparkle Hard”, zajedno sa svojim pratećim bendom “The Jicks”. Ploča je naišla uglavnom na pozitivne kritike, a ono u čemu se slaže većina jeste da sa svakim novim albumom Malkmus sve više dokazuje koliko je njegov muzički izraz sazreo. Ma koliko svi mi voleli njegove nezaboravne hitove koje je snimio sa grupom “Pavement”, nemoguće je oteti se utisku da je Stiven potpuno raskrstio sa tim vremenom (i to bez obzira što su “Pavement” održali povratničku turneju 2010 godine) te da je željan muzike koja nema mnogo dodirnih tačaka sa njegovim matičnim bendom.
Pored Stivena Malkmusa, red bi bio pomenuti još neke američke muzičare koju su u poslednjih desetak godina Kolumbov kontinent zamenili za Evropu. Tako se npr. Džon Grent , nekada član grupe “The Czars” iz Denvera, a sada solo muzičar, takođe preselio u Berlin.
Osnivač benda “The Posies”, Ken Stringfelou, već neko vreme živi u Parizu, pevač grupe “Girls Against Boys”, odnosno “Paramount Styles” Skot Meklaud, se iz Njujorka preselio u Pariz, a trenutno živi u glavnom gradu Austrije, dok je lider grupe iz Sijetla “The Walkabouts” Kris Ekman već duži niz godina stanovnik Ljubljane, s obzirom da je njegova supruga Slovenka.
Migracija muzičara će uvek biti, no nema sumnje da je njihovo mesto boravka manje važno u odnosu na to da li i dalje snimaju ili ne snimaju kvalitetnu muziku. Danas se nismo bavili Amerikancima koji su došli u Evropu samo da zarade novac (a nije da nema i takvih), već upravo onima koji još uvek drže određeni nivu u svom radu, te vam je to ujedno i odgovor na dilemu iz prethodne rečenice.
