Fontaines D.C. - Skinty Fia [2022]

Jun 29, 2022

Fontaines D.C.

Skinty Fia

Partisan / Rough Trade / 2022

8.7

Dablinskom bendu Fontaines D.C. često se pripisuje statsus glasnogovornika svoje generacije. To je epitet koji je itekako potrebno zaslužiti, što oni jesu učinili sa prethodna dva albuma “Dogrel” i “A Heroes Death”.

Njihov debi album “Dogrel” nastajao je u ranim godinama bend ate je nosio svu onu energiju, anksioznost, nezadovoljstvo i bes, koju mlade godine uobičajeno i nose sa sobom, posebno ako dolazite iz radničkih naselja Dablina. “Dogrel” je bio odličan album, gotovo savršen debi, ali Fontaines D.C. nisu želeli da se previše oslanjaju na uspeh svog prvog albuma i generalno na zvuk koji su na njemu stvorili. Njihov rast i kao muzičara i umetnika, dao se osetiti i na sledećem albumu “A Heroes Death”, i mada bend nije uspeo najasnije da iskleše svoje ideje, ipak je to bio dobar album.

Njihov najnoviji, treći po redu studijski album, “Skinty Fia” jasno pokazuje da se radi o veoma hrabroj petorki, koja eksperimentisanjem, svoj zvuk obogaćuje i proširuje svoje muzičke teritorije. Eksperiment sa svojim zvukom veoma često može da bude ma; sa dve oštrice, da umetnik ne postigne rezultat kakav želi ili da pak publika ne razume to što on želi da prenese. Jasno je da Fontaines D. C. nemaju takvih problema, i pri tome mislim da deluju kao da ih nije briga za to kako će publika prihvatiti, ili šta publika očekije od njih, dok god se to što oni stvaraju njima dopada i njih ispunjava i tera da rade i dalje, što je uvek ispravan stav kada se bavite muzikom.

Deluje da se sam bend tokom godina često tražio inspiraciju u svojoj okolini. Tako je prvi bio potpuno o Dablinu, drugi o životu na turneji, i svom haosu koji to donosi. U međuvremenu svi osim jednog člana benda, gitariste Conora Curleya, preselili su se u London, te je naravno London uticao na jednu dominatno mračnu atmosferu albuma. Ali ne samo London, ovaj album pre svega osvrće se na poteškoće povezivanja sa svojom nacionalnom kulturom i tradicijom, kada živite daleko od domovine, i ponajviše krivice koju osećate zbog svega toga.

Sav onaj emotivni naboj promene mesta života, napuštanje rodnog mesta dovelo je do veoma slojevitog i najkompleksnijeg albuma za bend do sada. Pomenutiosećaj krivice zbog udaljavanja od tradicije i kulture svog naroda bend je pokušao da kanališe već nazivom albuma “Skinty Fia” što je psovka na irskom ili gelskom jeziku i ima veze sa irskim džinovskim jelenom, koji je izumro pre mnogo mnogo vremena. Chatten je u svojim intervjuima govorio o nemilim situacijma koje je doživao na ulicama Londona zbog svoje nacionalnosti, pa se povremeno pitao i da li je pogrešio što je napustio Dablin. Pesma koja otvara album “In ár gCroíthe go deo” upravo govori o nepoverenju određenih slojeva engleskog društva prema ircima, posvećena je Margaret Keane, irkinji koja je živela i umrla 2018. godine u Koventriju, u svojoj 70toj godini. Njoj engleska crkva nije uslišila poslednju želju da joj se na spomeniku ugravira “In ár gCroíthe go deo” što u prevodu znači “u našim srcima zauvek”. Problem nije bio u samoj poruci, već u činjenici da je ispisana na irskom.

“In ár gCroíthe go deo” muzički postavlja ton čitavog albuma. Atmosfera je mračna i teskobna, i iako ne privlači slušaoca na prvo slušanje, ostavlja utisak da tu ima još nečega vrednog. I ima itekako puno toga, što se otrkiva pažljivim slušanjem, hipnotična bas linija Conora Deegana III, sablasni prateći vokali, kakofonija gitarskih linija i na kraju Tom Coll koji je potpuno razbio na bubnjevima u ovoj pesmi.

Situacija je slična sa gotovo svim pesmama na albumu. Potrebno je vreme i slušanje da bi se sve ukolpilo kako treba. “Big Shot” donosi sličnu atmosferu, dok dominantni gitarski rif daje posebno setnu notu pesmi. “How Cold Love Is” govori o čestom problem modernog društva, bračnom paru koji je opsednut materjalnom konzumerskom ideologijom što vodi do hroničnog nezadovoljstva.

“Jackie Down the Line” je verovatno jedna od najboljih pesama koje bend do sada napravio, a verovatno će ostati i budućnosti. Ovakve pesme se ne prave često u karijeri. Hiptontički ritam, odlične gitarske teksture i melodje koje hvataju na prvo slušanje i stihovi o toksičnoj ljubavi, svakako čine od ove pesme himnu generacije.

“Roman Holiday” donsi sliku doje mladih ljubavnika u Londonu, dok muzički pesma reflektuje britansku scenu sredine 90ih. U pesmi “I love You” Chatten se osvrće na problem mladih iraca u pronalasku identita u modernom svetu i beznađa koje to donosi. Uz prizvuke The Cure na mirnijim gitarskim delovima, pesma je nabijena pritajenim besom što momci itekako uspevaju da isporuče.

“Bloomsday” je neobičan ali efektna koktel shoegaze i mračnih gothic tonova. “The Couple Across The Way” otpuno odskaće od ostatka albuma, vokal u pratnji harmonike nekeko se ne uklapa u ostatak albuma, “naslovna “Skinty Fia” je prošarana elktronikom te nosi duh Primal Scream. “Nabokov”, mračna post punk pesma, sa odličnim gitarski linijama koje se prepliču i dopunjuju, na veoma efektan način zatvara ovaj album.

“Skinty Fia “ je komplaksan album, i na početku nimalo lak za slušanje. Traži vreme i nepodeljenu pažnju, ali najbolji albumi su često takvi. Fontaines D.C. su još uvek veoma mlad bend bar po gdinama muzičara, ali kvalitetom ovog albuma pokazali su da je njihovo muzičko i umetničko sazrevanje je na pravom putu.