Phosphorescent - C'est La Vie [2018]
Album Muchacho iz 2013. godine je na nekoliko načina predstavljao prekretnicu u životu Matthewa Houcka, masterminda iza imena Phosphorescent. Prvi se sastojao u tome što je muzkom uspeo da se izbori sa svojim unutrašnjim demonima i da prevaziđe težak emotivni period u kome se našao, nakon raskida sa devojkom.
Drugi je predstavljao raskid sa tradicionalnim pristupom folku koji je imao na svojim predhodnim albumima, odnosno značajan upliv elektronskih instumenata koji je ovom LPju dao pop prizvuk.
Treći je promena načina na koji živi i radi, nakon neprestane turneje na kojoj je bio u deceniji u kojoj je je snimao prvih pet albuma, shvatio je da ga takav režim uništava i da mu je potrebna pauza. U narednih pet godina uspeo je da se zaljubi, oženi, preseli iz New Yorka u Nashville, preživi meningitis, postane otac, svojim rukama izgradi studio i da i njemu snimi novi materijal.
C’est La Vie počinje i završava se instrumentalima „Black Moon/Silver Waves“ i „Black Waves/Silver Moon“, zvučnim zidom koji odvaja njegove pesme od sveta u kome su nastale, nalik na „Sun, Arise!“ i „Sun‘s Arising“ sa prethodnog izdanja.
Na sledećoj „C’est La Vie No.2“ Houck peva o prekretnici na kojoj se našao, kontemplirajući o životu sa objektivne distance, koju do kraja albuma pokušava da održi. “New Birth in New England” ima fanky pop bit koji zrači pozitivnim emocijama, ako ne i srećom, dok se na „There from Here“ vraća melanholičnim vibracijama, kojima se poigravao u najvećem delu svoje karijere.
Sanjivo pozitivna „Around The Horn“ razlikuje se od ostalih zbog neo-psihodeličnog gruva, sa kojim trajanje ove stvari prebacuje osam minuta, ali uspeva da zadrži pažnju slušaoca. Auto-Tune donekle kvari uživanje na perfektno laganoj „Christmas Down Under“, a Matthew posvećuje „My Beautiful Boy“ svome sinu.
Način na koji je Phosphorescent spakovao pet godina života u četrdeset i pet minuta je trijumfalan. Poigravanje stilovima, koje se kreće izmeću tradicionalnog folka i indie-popa, propraćeno je adekvatno instrumentima i vokalima, na način koji ostaje veran korenima. Činjenica da je album sniman u sopstvenom studiju omogućila je da se jedan opušteni osećaj prelije preko muzike, prisiljavajući slušaoca da se za trenutak zaustavi, duboko udahne i izdahne, promišljajući o onome što je prošlo, kao i o onome što predstoji.
