Surfer Blood
Snowdonia
Joyfull Noise/2017
7.1
7

„Snowdonia“ je četvrti album za ovaj indie rock kvartet iz Palm Beacha, sa Floride. Nakon odlično ocenjenog i prihvaćenog debi albuma „Astro Coast“ iz 2010. godine, od benda se očekivalo da uplovi u sam vrh indie rock scene. Nažalost, njihova dva sledeća albuma nisu opravdala ova očekivanja. „Pythons“ (2013) i „1000 Palms“ (2015) nisu bili loši albumi ali ni preterano uzbudljivi, ili najblaže rečeno prosečni. Iza ovog album stoji znatno promenjena postavka u odnosu na prethodni. Basista Kevin Williams napustio je bend u jesen 2015. godine i potpuno promenio karijeru i napustio muziku. Krajem maja 2016. godine preminuo je njihov gitarsta Tomas Fekete, nakon duže bolesti (retki oblik karcinoma stomaka). Imao je 27 godina. John Paul Pitts (vokal/gitara) i Tyler Schwartz (bubanj) angažovali su svoje prijatelje iz srednje škole  Lindsay Mills (bas) i Mike McCleary (gitara) za upražnjena mesta. 

Ono što se da primetiti na prvo slušanje je da album, i pored svega što ih je zadesilo, zvuči veoma lagano i svetlo. Album otvara „Matter of Time“, melodičan gitarski pop u njihovom stilu. Harmoničan vokal Linsay Mills je odličan spoj sa vokalom John Paul Pittsa i daje novu dinamiku  pesmama. „Frozen“ i „Dino Jay“ su u sličnom tempu, pružaju sasvim dovoljno melodijskih i harmonijskih delova da vam pesme budu sasvim prijatne tokom slušanja. „Six Flags in F and G“ je najsnažniji momenat na ovom albumu.  Kreće kao muzika iz nekog špageti-vestrerna da bi se pretopio u pop pesmu tipičnu za njih i na kraju završio sa gitarskom papazjanijom karakterističnom za Pavement. Od pete naslovne pesme, album pomalo gubi na dinamici, koja iako ima dobre momenete često su presečeni onim manje zanimljivim i bleđim tako da imate utisak da pesma traje predugo za ono što ima da ponudi. Stičete utisak da preostale tri pesme, iako zvuče kompaktnije od „Snowdonia“ nemaju dovoljno vremena da vrate atmosferu stvorenu u prvoj polovini albuma, ali svejedno nude neke veoma lepe harmonijske momente, posebno poslednja „Carrier Pigeon“ koju je posvetio svojoj majci koja se takođe bori sa teškom bolešću.

Albumi od kojih vam zastaje dah su veoma retki. Njihov prvi album „Astro Coast“ je bio blizu toga, ali „Snowdonia“ nije takav album. Iako je bolji nego prethodna dva, iskreno nije  dovoljno dobar da bend ponovo rekreira onu varnicu koja je zapalila publiku nakon prvog albuma, ali  je možda dovoljno dobar da bude početak novog poglavlja u karijeri. Odgovor na ovo pitanje dobićemo njihovim sledećim albumom, ako ga bude. 

Preporuka

share