Tears Of The Black Tiger [2000]
Zamislite kako bi izgledalo kada bi se spaghetti western pomešao sa romantičnom melodramom, a onda sve to smestilo na Tajland uz odgovarajući pop soundtrack. Tears Of The Black Tiger je pop-art ostvarenje koje je hrabro objavilo da će u 21. veku sve biti moguće, ali da kliše ostaje svetinja. U osnovi se nalazi klasična ljubavna priča o mladiću iz niže klase Dumu (Ngamsan), koji se zaljubljuje u guvernerovu ćerku Rumpoey (Malucchi). Kao jasan omaž Thai melodrami njihova ljubav je jaka i neostvariva, a kroz ironične obrte sudbine Dum je uvek tu kada je njegovoj Rumpoey potrebna zaštita. Sa druge strane, on je Crni Tigar, najbrži revolveraš u najozloglašenijoj bandi, pljačkaš i ubica na stotine čuvara zakona, kompletiran homoerotskim odnosom sa outlaw krvnim bratom.
Wisit Sasanatieng ima sličan pristup kao Fassbinder, jarki kolorit, izraženo preglumljavanje, veliki close-upovi, ali on ide i korak dalje dodajući burleskne scene nasilja u maniru Corbuccia i Barbonia. Sa jarkim bojama i naslikanim setovima režiser uspeva da stvori halucinogeno vizuelno okruženje, kojim se postiže efekat sličan snu. Nasuprot tome stoji petparačko-košmarni prikaz poluraznesenih glava, otkinutih ruku i kofa krvi. Zbog svega ovoga filmu je dodeljen instant kultni status, neopravdano, pošto on ni u jednom trenutku nije tendenciozno ekstravagantan već je, pre svega, iskren. Tears Of The Black Tiger će vas zabaviti na isti onaj način na koji su su melodrame 50ih i spaghetti westerni 70ih zabavljali publiku. Samo u jedinstvenom Thai mashup kič kombu za 21. vek.
