Zatvaraju granice, dižu zidove, nameštaju konkurse, tuku nevine, ubijaju nedužne, svete se pogrešnima i i onda sutra sve to opet. Ovde. Onde. U međuvremenu ćeš da planiraš, radiš, rađaš, krečiš i žanješ. Nekad sa dva prsta na ušima, nekad na usnama, a nekad u ustima. Promenićeš datum na kalendaru. I to je sve.

Uprkos tom strmom usponu, znoju i teškom kamenu, pesma cvrčaka uvek razonodi. Nekada su nam pevali "Can I stay here with you till the morning / I am so far from home and I feel a little stoned". I pokrili nas. Danas pevaju "We'll make it through, we alwas do". Dok traje njihova pesma, znamo da hoćemo i da uvek uspemo. A posle će zapevati već neku drugu pesmu...

U ovom vremenu kada sve lagano, ali više nego sigurno odlazi baš tamo gde je odavno trebalo da ode, slušamo muziku koja se nalazi u skroz suprotnom pravcu od onog u koji idemo. Ova muzika ima veze sa ljudima koji gledaju u pun mesec, koji se svega sećaju, koji rade stvari zbog drugih i koji nemaju problem sa iskrenošću. Njih je tako malo, ali su toliko veći od svih ovih ispred mikrofona i kamera. I na njih su ljubomorni čak i oni cvrčci.

Nekima od nas muzika je jedina šansa to make it through...

Preporuka

share