Sasvim je prirodno što većina muzičara starih dvadeset i kusur godina teži zvuku koji je moderan i u trendu. To je ritam njihovog vremena i svirajući pesme koje najbolje razumeju njihovi vršnjaci osećaju se kao riba u vodi. Međutim, činjenica je da svako vreme ima svoje breme, kako kažu oni nešto stariji.
Šta to tačno znači? Pa mnogi od aktuelnih trendova će kroz koju godinu biti potpuno zaboravljeni a sa njima i gomila muzičara koja ih je pratila. Istina je da su mnogi od njih toga svesni i da ne mare mnogo, jer će zarad trenutne omiljenosti pristati i na potencijalni zaborav koji će kasnije uslediti.
Ipak, na radost slušalaca koji polažu na one univerzalne vrednosti, one koje neko delo čine istovremeno aktuelnim ali i vanvremenskim, postoje neki mladi muzičari čiji stvaralački pristup spašava njihove pesme od oštrog zuba vremena.
Upravo je jedan od takvih muzičara i i junak našeg teksta, britanski kantautor Džonatan Džeramaja (Jonathan Jeremiah). Iako je svoj prvi album snimio u svojim ranim dvadesetim, dok ga slušate mogli biste se zakleti da njegov autor ima bar duplo više godina. U pitanju je ploča koja zvuči kao neki klasični album iz vremena kada su obeležja pop muzike bili akustični instrumenti i jak autorski pečat, dok je više nego očigledno da produkcijski pripada 21. veku. Ko je uopšte taj pevač koji nosi prezime kao onaj popularni strip junak?