The National - First Two Pages of Frankenstein [2023]

The National
First Two Pages of Frankenstein
4AD / 2023
6.0
6

Kao neko ko je The National zavoleo sa tri genijalna albuma "Aligator”, “Boxer” i “High Violet”,  od albuma “Trouble Will Find You” moje zanimanje za muziku koju The National stvaraju je u strmoglavom padu. Ovogodišnji album “First Two Pages of Frankenstein” osim veoma zanimljivog naslova ima malo toga da ponudi što vredi čuti, a to malo smo već imali prilike da čujemo u mnogo boljoj varijanti na ranijim albumima.

The National su tokom cele svoje karijere balasirali na tankoj granici izmedju, sa jedne strane veoma dobre, na nekim albumima i genijalne muzike, a sa druge potpune dosade, pretenciozne patetike i opšteg čemera. Ta granica je izražena ponajviše kroz ritam sekcija benda,braću Scotta i Bryana Davendorffa. Slušajući ogromnu količinu muzike, tokom godina, sve mi se više kristališe činjenica da izuzetan bubnjar čini pola benda, i u slučaju The National, Bryan Davendorff je upravo to.  Izbacite njegove izvanredne ritmove, koje možete da pevušite kao melodiju, sa pomenutog genijalnog triptiha albuma, i dobijate svakako mnogo slabije i dosadnije pesme.

Odsustvo dobre i odsečne ritam sekcije bio je najveći problem albuma The National još od “Trouble Will Find Me”, primetan na "Sleep Well Beast" i više nego očigledan na "I am Easy to Find"  i to se nastavlja i na ovom albumu. Ali nije problem samo u nedostatku ritam sekcije, već  “First Two Pages of Frankenstein” podseća na onu ravnu liniju na EKG monitoru, koja jedva poskoči samo na pesmama “Eucalyptus”, “Tropic Morning News” i “Grease in Your Hair”. Ostale pesme uglavnom su jednolične, bez promena tempa ili intenziteta.

“Tropic Morning News”, najživahnija pesma albuma, ako je uopšte moguće iskoristiti ovaj pridev za bilo šta što The National stvaraju, ima svojih problema sa produkcijom i to opet  sa bubnjem koji zvuči kao da se udara u parče kartona. “Eucalyptus” i “Grease in Your Hair” pak imaju većinu onih elementata koje su fanovi ovog benda zavoleli na već mnogo puta pomenutim albumima, odlične slojeve gitara braće Dessner, klavir koji je tu negde, ali nenametljiv i u pozadini i Berningerov vokal kroz koji konačno struji malo života.