Dark Matter [2015]
Kanadska scifi tv serija “Dark Matter”, možda na prvi pogled deluje, grubo rečeno, jeftino. U njoj nećete videti neku šljašteću high tech scenografiju niti neke poznate holivudske zvezde. Ali svakom pravom ljubitelju naučne fantastike to i nije tako važno. Ja lično, kada je naučna fantastika u pitanju, odmah pomislim na svemirske brodove, daleke, čudesne svetove i vanzemaljske civilizacije inteligentnije od ove naše. U trenutku kada se ponuda ovog žanra uglavnom svodi na borbe sa zombijima i vampirima ili neke post-apokaliptilčne zavrzlame, svaka serija u kojoj su junaci jezde svemirom više je nego doborodošla.
“Dark Matter” je bazirana na istoimenom stripu. Na samom početku nalazimo junake kako se bude iz sna u krio komorama na svemirskom brodu sa izbrisanim sećanjima. Niko do njih šestoro nema pojma ni ko su ni šta su ni gde se nalaze. A nalaze se na svemirskom brodu “Raza” i oni su grupa najtraženijih kriminlaca u vaskolikom svemiru. Elem, nešto se u njima promenilo tokom krio sna i brisanja memorije, i umesto okorelih zločinaca, probudili su se kao sušta suportnost osobama koje su otišle na spavanje.
Druga sezona počinjem raspletom dogadjaja sa kraja prve sezone, koji vode do tragičnog ishoda ali odmah i do novog zapleta koji se kao nit provlači kroz svih trinaest epizoda. Svaka epizoda ima svoju priču, ali odluke donesene u jednoj epizodi, ponekad kasnije imaju određene posledice.
Priča, zaplet, dijalozi pa i sami karakteri su manje više u nekim granicama stereotipa koje i očekujemo od ovakve tv serije. Glumačku ekipu čine uglavnom kanadski glumci, od kojih neki, kao recimo Anthony Lemke imaju u svojim biografijama više zapaženih televizijskih uloga u popularnim američkim tv serijama, dok je Mellisa O’Neill, bila najmlađi pobednik „Canadian Idol“. To i nije neka preporuka za scifi tv seriju, ali njene veoma zapažene uloge u brodvejskim produkcijama „Les Miserables“ i „Jesus Christ Superstar”, kao i karijera u kanadskim pozorištima svakako jeste. I ranije smo u produkcijama SyFy kanala imali prilike da gledamo, nama malo poznate kanadske glumce, i to nikada nije uticalo na kvalitet tog ostvarenja. Setimo se samo Michaela Hogana u ulozi pukovnika Saul Tigha u “Battlestar Galactica”.
Produkcija “Dark Matter” nije ni blizu “Battlestar Galactice”, tako da upoređivati ove dve tv serije nema nikavog smisla. Sama scenografija sasvim zadovoljava, kompjuterski generisani efekti su takođe na pristojnom nivou, kao i akcione scene. Zanimljiv zaplet, pristojna gluma, sasvim dovoljna doza humora, ali pre svega vizija budućnosti, putovanja među dalekim planetama svemirskih brodovima i borbu katanama na istom , daju ovoj tv seriji dovoljno materijala koji će zadovoljiti svakog hard core ljubitelja naučne fantastike, i ostaviti ga da sa nestrpljenjem očekuje treću sezonu, posebno posle onako žestokog cliffhangera u poslednjoj epizodi druge sezone. Ova godina će biti veoma duga za sve koji vole “Dark Matter”.
