Krevet, fotelja, knjiga, kafa, čaj i muzika, samo su neke od reči koje mi se uvek rimuju uz nedelju. Ima taj jedan album Pola Velera kog posebno volim da slušam nedeljom ujutru, 22 Dreams se zove, objavljen pre petnaestak godina. Tako sam prošlu nedelju ujutru počeo baš sa jednom akustičnom pesmom odatle. Dok sam uz prvu kafu sređivao utiske nakon prethodne subotnje večeri u kojoj nigde nisam bio, nikog nisam video i ništa nisam radio, a Veler pevao o snovima, čekanju, beskrajnim autoputevima i iritirajućem zvuku sekundare sa zidnog sata, gledao sam nedeljni svet kako prolazi ispred terase noseći hleb, novine, paradajz, luk i poneko dete na ramenima. Voleo bih da umem da slikam, mada sumnjam da bih i onda mogao da dočaram mir koji sam osećao tog trenutka. Ne znam sa čime tačno taj mir ima veze. Ne verujem da je sa kafom, možda sa Velerom ili tim „nosećim“ svetom ispred, a verovatno ponajviše sa nedeljom. Sve oko mene i u meni se promenilo od vremena kada sam bio deca početkom osamdesetih - sve osim nedelje. Bez obzira da li je Dragan Laković ili Pol Veler, benko ili kafa, Gazela s pogledom ili bez njega, nedelja mi je baš uvek nedelja. To se kod mene ne menja. Možda zato što sam late bloomer, ko će ga znati.
Tokom proteklih sedam dana najviše sam slušao odličan kamerni, mahom akustični album Toma Bereta, a tu je i zarazno novo izdanje njujorškog benda Wild Pink. Ime na koji mislim da bi posebno trebalo obratiti pažnju je škotska grupa Chrysanths koju predvodi (ide najduža reč koju sam u životu napisao) multiinstrumentalistkinja Emili Skot. Melanholični chamber pop, pažljivo aranžirani gudači, pamtljive melodije i slikoviti stihovi, pružiće uživanje svima koji vole Weyes Blood, Belle & Sebastian, Kerol King ili The Carpenters.
Sledećeg vikenda u beogradskom bioskopu Balkan čeka nas dvodnevni klavirski festival Šare i šavovi. Iako je ovo njegovo drugo izdanje, on se baš u ovoj formi nikada nije desio na ovim prostorima. Njegov gost je engleski kompozitor Gevin Brajers, živa legenda (ima 81 godinu) savremene klasične, uglavnom minimalne muzike. On je specijalno za ovu priliku napisao nove aranžmane svojih klasičnih kompozicija, neke za 6 klavijatura, a neke za dva klavira i akustičnu gitaru. Oba dana ćemo slušati mahom njegove kompozicije u izvođenju Ansambla za drugu novu muziku, a u nedelju će posle koncerta Gevin razgovarati sa publikom. Inače, on je autor pesme My Hommage, za mene jedne od najlepših melodija u celokupnoj muzici, a nju ćemo čuti uživo prvog dana festivala u subotu, ali i u današnjoj Gistro FM epizodi.
Danas još slušamo smirujući džez sa novog albuma pijaniste Grega Fouta, novi album Irkinje Geme Hejs, a sve počinjemo jednim gitarskim blokom koji definiše moj muzički ukus više od bilo čega drugog. U njemu ćemo čuti Yo La Tengo, Eleventh Dream Day, beogradski bend Petrol, kao i Lija Renalda, nekada u Sonic Youth. Društvo nam ove nedelje prave i Leonard Koen, Pol Veler sa onim pomenutim jutarnjim albumom, Final Fantasy, Ron Seksmit, a čućemo i obradu Wicked Games Kriza Ajzaka u izvođenju benda Widowspeak.
Bilo da ste early ili late bloomer, nedeljna jutra bi trebalo po pravilu da zvuče lepše uz muziku..