The Legend of Kaspar Hauser [2012]
Vincent Gallo, Silvia Calderoni, Claudia Gerini, Elisa Sednaoui, Fabrizio Gifuni, Marco Lampis
Trajanje filma : 95 minuta
* Music by Vitalic
Scenarista i reditelj Davide Manuli potpisuje novu adaptaciju priče o Kasparu Hauzeru. Ovo apstraktno delo, snimljeno je u crno-beloj tehnici sa vrlo malo teksta ali bogato divnom fotografijom i pokretačkom tehno muzikom koju je za potrebe filma radio Vitalic.
Ako se podsetimo na trenutak istorijskih činjenica, možemo videti da se Kaspar Hauser, kao tinejdžer, iznenada pojavio 1828. godine u nemačkom gradu Nirnbergu noseći misteriozno pismo na kojem je pisala instrukcija da se mladić ili prihvati ili ubije. Njegova tužna priča je privukla pažnju celog sveta i mnoge glasine su krenule o njegovom navodnom plamićkom poreklu. Ubijen je 1833. godine višestrukim ubodima nožem. Sedamdesetih godina prošlog veka, Werner Herzog je obradio temu u svom filmu Enigma Kaspera Hauzera.
Manulijev Kaspar (koga igra Silvia Calderoni) ne govori ali sluša muziku. On postaje DJ uz pomoć lokalnog šerifa koji veruje da je Kaspar izbavitelj nakon što ga izvlači iz mora, dok iznad lebdi NLO. Interesantno je videti da šerifov antipod. “loš momak” (obojicu igra Vincent Gallo) izaziva na duel šerifa, ali se ne bore pištoljima ili noževima, već je to takmičenje u plesu. Loš momak (Bad Guy) je marioneta Velike Vojvotkinje (Grand Duchess) koja predstavlja inkarnaciju zla i koja se oseća ugrožena Kasparovom popularnošću. Za Manulija, Kaspar predstavlja Isusa jer ga je, po njegovim rečima “društvo ubilo”.
Davide Manuli je uzeo osnovni koncept i neke od specifičnih detalja istinite priče o Kasparu i pretvorio ga u poprilično iracionalan tehno-vestern koji istovremeno i fascinira i odbija. U svojoj dvostrukoj ulozi, Vinsent Galo pleni i kao šerif i kao antipod. Silvija Kalderoni kao androgeni dečak Kaspar unosi kompletnu enigmu u celu priču. I pored svih apsurdnih situacija, film se kreće poprilično linearno. Kreće sa “otkrovenjem” Kaspara, njegovim životom i na kraju se završava njegovom smrću. Svaki od ovih segmenata je jasno podeljen i to je otprilike to što se “normale” tiče. Scene proleću ispred očiju u nizu od čudnih i bizarnih do repetitivnih. Na nekim karakteri doslovno idu u krug.
Na neidentifikovanoj, napuštenoj plaži, nepoznatog ostrva u Mediteranu, Kaspar je prisiljen da se suoči sa zlom Vojvotkinjom. Prateći tehno zvuci koji su sveprisutni sa sobom nose oluju progresa i novih otkrića. Vojvotkinja živi u prošlom vremenu, ona drži čvrsto svoje podanike upravljajući strahovladom i njenim ušima smeta zvuk promena, novina i budućnosti. Kaspar mora da umre. Ne postoji drugi izlaz, ne postoji drugačiji završetak. Novi Mesija nije spreman za svoj novi silazak, planeta nije spemna za njega. Ostaje samo stari šerif, DJ, da se nada da će se ponovo pojaviti neko sličan u nekom drugom vremenu.
Manulijevo delo, kao i Kaspar u ovom filmu, preti da postane kultni film, ali ne sada već u budućnosti. Baš kao i očekivanja starog šerifa...
