Phosphorescent - Revalator [2024]
Imao sam tu sreću i zadovoljstvo da gledam dva nastupa benda Phosphorescent. Prvi put je to bilo 2011,godine nakon odličnog albuma “Here's to Taking It Easy”, a drugi put 2013. godine nakon albuma “Muchacho”. Razlika između ta dva albuma bila je savršeno oslikana u pratećem bendu Matthew Houcka, koji je inače alfa i omega ovog benda.
Na nastupu 2011. godine, prateći bend činila je ekipa prekaljenih muzičara koji kao da su se upravo spustili sa Apalači planina, duge kose i brade, karirane košulje i izbledele farmerke, dok je bend uživo, sa tri ili četiri gitare zvučao kao da je na bini Neil Young, sirova, gitarska amerikana/country/folk. Na drugom nastupu 2013. godine Houcka je pratila uglavnom druga ekipa. Houck je jedini svirao gitaru, dok je dominantni zvuk bio prepušten dvojici pijanista, jedan na klaviru, drugi na klavijaturama. Na albumu “Muchacho” klavir i klavijature i uopšte nežniji i ispeglaniji zvuk bio je dominantan, često prošaran ritam mašinom umesto živim bubnjevima. Takav pristup muyici prelio se i na album “C'est La Vie” iz 2018.godine.
Iako su to bili sasvim pristojni albumi, meni je ipak nedostajao onaj zvuk koji je karakterisao Phosphorescent do albuma “Here's to Taking It Easy”. Nakon šest godina pauze, Houck se ove godine vratio albumom “Revalator” na kome se velikim delom oslonio na svoj dobro prepoznatljivi zvuk, mešavinu americane i alternativnog country-ja, sa veoma bogatim zvučnim teksturama i aranžmanima.
Albuma otvara lagana i nežna, naslovna “Revalator”. Pesmom dominira moćan zvuk gitare, sa predivnom melodijskom linijom na pedal steel gitari, sa veoma dobro aranžiranim gudačima, koji su dodati u savršenom razmeru, te ni malo ne guše celokupnu atmosferu pesme. Stihovi poput “I don’t even like what I write / I don’t even like what I like any more” oslikavaju njegovu unutrašnju borbu sa kreativnom krizom.
"The World Is Ending" je pesma koju je napisala Houckova partnerka Jo Schornikow, i predstavlja elegantan pogled na apokaliptične teme koje se provlače kroz ceo album. Tekst istražuje osećaj neizvesnosti i krhkosti sveta, dok koktel country i pop melodija stvara osećaj spokojstva u suočavanju sa neizbežnim.