Snaga pravde: Just Mercy Brajana Stivensona
U saradnji sa Američkim kutkom iz Niša, književni časopis Book Hub predstavlja vam poslednji roman sa čitalačkog kluba Američkog kutka Niš, čime je kutak zatvorio svoje radionice. Just Mercy, Brajana Stivensona, bavi se nepravdom u američkom pravosudnom sistemu. Knjiga pruža dirljiv i duboko ličan pogled na borbu protiv sistemskih nepravdi kroz priču jednog advokata koji se zalaže za pravednost.
Igra pravde i nepravde
Kroz više romana savršen američki pravosudni sistem pokazuje svoje ozbiljne probleme. Kriminalno pravosuđe u Americi ponekad deluje više kriminalno nego pravedno. Prepuno grešaka, zloupotreba, rasizma i okrutnih kazni, sistem tvrdoglavo odbija reforme i neuspeva da nauči čak i iz najočiglednijih grešaka. Nigde, kao na jugu, stvari nisu gore nego u tvrdokornom srcu Diksija, tj. Alabami, južnjačkom tlu koje autor unosi u svoj romaneskni prostor, čime postaje zaštitnik prokletih. Njegova knjiga, Just Mercy, osvetljava nepravde koje su postale glavna tema savremnog trenutka u američkoj istoriji.
Sistem nametnute krivice
DNK analize forenzičara širom Amerike skoro svake nedelje otkrivaju pogrešne osude. Takođe, preovlađujuće je prisustvo manjina u zatvorima. Sve ovo ukazuje na sistemsku pristrasnost. Paralelne drakonske kaznene smernice tokom rata protiv droga izgledaju sve strožije, što je dovelo do pojave pokreta Black lives matter. Studije koje je sporovela Stivensonova organizacija dovode u sumnju tačnost svedočenja očevidaca, a čak se i države koje još uvek izvršavaju smrtne kazne suočavaju sa katastrofalno loše izvedenim pogubljenjima. Ove vesti stižu do građana kroz članke i televizijske priloge o zlostavljanim pojedincima. Just Mercy, možemo žanrovski odredi kao memoar. Ovaj memoar sadrži dokumentarnu građu, okuplja i personalizuje borbu protiv nepravde kroz priču o jednom aktivističkom advokatu – Brajanu Stivensonu.
Stivensonov put
Brajan Stivenson je odrastao siromašan u Delaveru. Njegovi potomci (prabake i pradede) bili su robovi u Virdžiniji, a deda mu je ubijen u stambenom bloku u Filadelfiji kada je Stivenson bio još tinejdžer. Stivenson je pohađao Eastern College (sada Eastern University), hrišćansku instituciju izvan Filadelfije, a zatim je studirao prava na Harvardu. Posle toga je počeo da zastupa siromašne klijente na Jugu, prvo u Džordžiji, a zatim u Alabami, gde je bio suosnivač nevladine organizacije Inicijativa za ravnopravnu pravdu.
Misija i klijenti
Just Mercy se uglavnom fokusira na njegov rad i klijente. Centralna narativna linija je priča o Volteru Mek Milanu, koga je Stivenson počeo da zastupa kasnih 1980-ih, dok je bio na čekanju za izvršenje smrtne kazne zbog ubistva mlade bele žene u Monrovilu, u Alabami, rodnom gradu Harper Li. Mornovil je dugo promovisao svoju povezanost sa romanom Ubiti pticu rugalicu, pričom o afroamerikancu lažno optuženom za silovanje bele žene. Mek Milan, koji nikada nije čuo za tu knjigu i jedva da je imao problema sa zakonom, imao je aferu sa belom ženom, što ga je učinilo ranjivim za progon.
Pravda za Mek Milana
Mek Milanovo iskušenje je dobar predmet za Stivensona, pre svega zato što je bilo tako šokantno. Čitalac brzo počinje da navija za Mek Milana dok vlasti izmišljaju slučaj protiv njega, ignorišu svedoke koji su bili s njim na crkvenom skupu kod njegove kuće kada se desilo ubistvo, i šalju ga — pre suđenja — u smrt. Kada gotovo potpuno bela porota vrati presudu doživotnog zatvora, sudija, po imenu Robert E. Li Kej, preinači presudu u smrtnu kaznu.
Stivensonova borba i uspeh
Stivenson nije prvi koji je ispričao ovu nepravdu. U popularnoj emisiji 60 Minuta , američki građani su mogli da vide reportažu koju je uradio novinar Pit Erli. Kasnije je to pretočio u knjigu o ovom slučaju, Circumstantial Evidence (1995). Mek Milanovo oslobađanje 1993. godine našlo se na naslovnoj strani Njujork tajmsa. Međutim, knjiga Just Mercy donela je novi život priči postavljajući je u dva dirljiva konteksta: Stivensonov životni rad i duboki trag rasne nepravde u američkom svakodnevnom građanskom životu.
Profesionalni i lični uticaj
Mek Milanov slučaj bio je temelj za osnovu autorove buduće borbe za ravnovnopravnost, i profesionalno i lično. Oslobađanje klijenta je unapredilo njegovu reputaciju. Snaga ovog dela leži u tome što Stivenson umesto holivudskog momenta slavlja, otkriva svoju ljutnju zbog bola nanetog Mek Milanu, njegovoj porodici i zajednici. Razmišljao je o drugima koji su nepravedno osuđeni a koji nisu dobili smrtnu kaznu i zbog toga su manje privukli pažnju aktivističkih advokata.
Borba protiv sistemskih problema
Stivenson koristi Mek Millanov slučaj da ilustruje svoju posvećenost okrivljenim pojedincima. Autor je ostao je u bliskom kontaktu sa Mek Milanom sve do njegove smrti. I dan danas autor ukazuje na krucijalne probleme u američkom pravosuđu. Što više uspeha Stivenson postiže boreći se protiv svojih beznadežnih slučajeva, to više podrške građanstva i nevladinih organizacija dobija. Ubrzo je osvojio Mek Artur stipendiju, švedsku nagradu Olof Palme i druge nagrade i priznanja, i privlači dovoljno savezničke i fondacijske podrške da formira ceo advokatski i pravni tim u svojoj nevladinoj organizaciji.
Deca i doživotne kazne
Do druge polovine knjige, Stivenson i njegov tim bave se obaveznim doživotnim kaznama za decu (sada ukinute) i širim merama da podstaknu Amerikance da prepoznaju nasleđe ropstva u današnjem krivičnom pravosuđu.
Stivensonov prikaz i borba
Stivenson, pišući svoju knjigu, hoda po tankoj liniji kada je reč o prikazivanju kako dobro može trijumfovati u svetu, bez da sebe prikaže kao jedinog odgovornog za donošenje tog dobra. Protiv slabih šansi za uspehom, Stivenson je radio na oslobađanju desetina ljudi od pogrešnih ili prekomernih kazni, argumentujući pet puta pred Vrhovnim sudom greške u američkom pravosuđu. Knjiga ne veliča njegovu plemenitost nego plemenitost cilja, i čita se kao poziv na akciju za sve što još treba da se uradi u savremenom američkom državnom uređenju.
Dokumentarne priče i narativ
Just Mercy ima svoje osobenosti. Mnoge priče koje prepričava su stare više od 30 godina ali su ispričane kao da su se desile juče. Dijalog je rekonstruisan. Scene su prizvane iz sećanja. Misli likova su kanalizovane na način pisaca istinitih kriminalnih priča. Mek Milan, koji je osuđen na smrt, „osećao je nešto što se može opisati samo kao bes (. . .) Otpustite ove lance. Otpustite ove lance. Nije mogao da se seti kada je poslednji put izgubio kontrolu, ali osećao je kako se raspada.“ Stevenson izostavlja da tačno naznači godine kada su se suđenja desila, možda da bi izbegao utisak da se deo ovoga desio davno i ukaža da se isto događa i dan danas.
Lične priče i pravosudne borbe
Za jedan memoar, Just Mercy sadrži malo intimnih detalja. Čitalac se pita koga je ovaj čovek duboko voleo, osim svoje majke i svojih klijenata među obespravljenima? Teško je reći. Gotovo sve što saznajemo o njegovom privatnom životu izgleda kao ilustracija šire borbe za socijalnu pravdu. (Izuzetak: scena u kojoj sedi u svom autu, provodeći nekoliko minuta sam slušajući Sly and the Family Stone na radiju. „Za nešto više od tri godine advokatske prakse postao sam jedan od onih ljudi kojima tako mali događaji mogu značajno povećati radost.“)
Stivensonov pogled na svet
Kao što Stivenson kaže u TED govoru, „Na kraju ćemo biti ocenjeni ne po našoj tehnologiji, nećemo biti ocenjeni po našem dizajnu, nećemo biti ocenjeni po našem intelektu i razumu. Na kraju, ocenjujete karakter društva prema tome kako tretiraju siromašne, osuđene, zatvorene.“ Ovaj način razmišljanja je u skladu sa drugim izjavama koje daje tokom celog dela: „Suprotno od siromaštva nije bogatstvo; suprotno od siromaštva je pravda.“ One su poput fraza iz propovedi, podsticaji na pravedno delovanje. „Pravo pitanje smrtne kazne u ovoj zemlji je, da li zaslužujemo da ubijemo?“ Poruka ove knjige, utisnuta dramatičnim primerima odbijanja jednog čoveka da mirno sedi i toleriše užas, jeste da se zlo može prevazići, razlika može biti napravljena. Just Mercy će vas učiniti uznemirenim i učiniće vas punim nade. Većina nas je čitala roman Harper Li Ubiti pticu rugalicu. Radnja je smeštena u grad Mejkomb, u Alabami, gde je mladi Afroamerikanac, Tom Robinson, osuđen za zločin uprkos svojoj nevinosti. Stevenson pravi poređenja sa Pticom rugalicom u istinitim pričama zabeleženim u Just Mercy. On strukturiše narativ oko mladog Afroamerikanca Voltera mek Milana, potpuno nevinog za zločin, koji je osuđen na smrt. Mek Milan je živeo u Monrovilu, rodnom gradu Harper Li, koji je bio inspiracija za Mejkomb. Njegov pravi zločin bio je afera sa belom ženom. Osuđen je za ubistvo uprkos prisustvu na javnom događaju tokom izvršenja zločina.
Ovaj nefikcionalni prikaz izaziva napetost i želju za okretanjem stranica kod čitalaca, koji se u borbama za spasavanje onih uhvaćenih u nepravednom sistemu stavljaju na njihovu stranu. Pravosudne zloupotrebe su tako velike, da bi se autor suočio sa kritikama zbog takvih neverovatnih zapleta. Stivenson naizmenično koristi poglavlja kako bi čitalac bio uvučen u Mek Milanove događaje i memoarsku priču o suočavanju sa desetinama drugih slučajeva u borbi za pravdu.
Težina dokumentarnih priča i nepravdi ne vodi do beznađa. Čitalac je uzdignut Stivensonovim unutrašnjim radom na očuvanju sopstvenog osećaja identiteta i nade. Pored te nade postoji i bes što učestvujemo u sistemu sa okrutnim podzemljem rasista. U mnogim američkim zajednicama danas, jedan od tri Afroamerikanca je u zatvoru, u zatvorskom sistemu ili na uslovnoj slobodi. U Alabami, više od trećine Afroamerikanaca je izgubilo pravo glasa. Na svakih devet izvršenja smrtne kazne, jedan osuđenik je oslobođen. Stevenson nas podseća da za mnoge u SAD-u, suprotnost siromaštvu nije bogatstvo, već pravda.
Poziv na Akciju
Kroz Just Mercy, Stivenson nam pruža dubok pogled na nepravde koje su deo američkog pravosudnog sistema i podstiče američke čitaoce da se angažuju i bore za pravednije društvo. Njegova priča je svedočanstvo o moći posvećenosti, empatije i nepopustljivog zalaganja za pravdu. Knjiga nas podseća da je borba za pravdu neprekidna, ali da su promene moguće kada se borimo srcem i odlučnošću.
Članak preuzet sa portala Book Hub.
