GistroFM: All the Sad Songs Float Away
Svi smo jednom poslednji put otišli sa dečjeg igrališta, rekli drugarima "vidimo se" i nikada se više nismo vratili. I naravno da pojma nismo imali da nam je to poslednji put. Zato ga se verovatno niko od nas i ne seća. Nažalost postoje i drugi, još bolniji "poslednji putevi".
Svako od nas pred kraj života poslednji put veže pertle, opere zube ili izjavi nekom ljubav. Samo što smo u nekim slučajevima svesni da smo pri kraju života, u mnogima nismo. Nekada odemo bez najave i bez pozdrava. Baš tako je prošle nedelje otišao Stiv Albini, jedan od najvećih ljudi iz sveta muzike koje sam znao. Samo mu je srce stalo usred dana. Nekad pojma nemamo na koji način ćemo otići i mislim da je samo to dovoljan razlog da ne budemo stipse kada su u pitanju lepe stvari, lepi postupci i količina vremena koje usmeravamo prema onima koje smatramo važnim u našim životima. Ne dajte da vas lažu sebičnjaci, davanje je lepo. Jer kao što Brus Springstin kaže u uvodnoj pesmi današnje emisije "jednog minuta si ovde, sledećeg te nema". Zato sam i tu pesmu, kao i celu današnju 900. Gistro FM epizodu posvetio Stivu Albiniju. On će se sa nama zvanično pozdraviti sledećeg petka kada će biti objavljen novi album njegovog benda Shellac, a moj poslednji pozdrav njemu možete čuti danas.
Ne postoji pesma koja mi bolje kanališe bes na bilo koju temu od Kerosene, Stivovog prvog velikog benda Big Black. Iako ona govori o besu zbog čemernog života u malom gradu, možete biti ljuti na bilo šta ili bilo koga, pa da vam savršeno legne. Meni uspelo mnogo puta. Pored Kerosene, kao omaž Stivu slušamo Pixies, Songs Ohia i Ninu Nastasiju koje je producirao, odnosno jednu divnu pesmu Badija Holija iz 1957. koju je obožavao, a koju i sam mnogo volim.
Danas jmamo tri albuma nedelje. Škotski duo Arab Strap već decenijama ne zna za prosek. Njihov novi album je već sad biser po kome ću zauvek pamtiti ovaj maj. A i naslov vrlo duši godi - I'm Totally Fine with it, Don't Give a Fuck Anymore. Njihovi zemljaci Camera Obscura su se posle gotovo cele decenije diskografske pauze ove godine vratili sjajnim novim albumom. Ako vam fale stari Belle & Sebastian i ako volite male pop pesme koje govore o velikim stvarima, ovo je ploča za vas. Treći album nedelje takođe dolazi iz Velike Britanije. Saksofonistkinja iz Lidsa Džesmin Majra je svojim drugim izdanjem za mančestersku etiketu Gondwana postavila nove standarde u mešavini džeza i ambijentalne muzike. Čisto savršenstvo.
Tu su još odlična nova izdanja za Angusa i Džuliju Stoun, za irske Villagers, za indie veterane iz Lujvila, sada Njujorka, Antietam, a slušamo i Lusindu Vilijams, Iron and Wine, Emdu Moktara, Džoša Ritera, M. Warda, The dB's i mnoge druge.
Iako više ne idemo na ono igralište da pikamo loptu sa drugarima, možda je uživanje u ovonedeljnoj porciji nove muzike nešto slično tome. A možda i nije.
