"Revoir Paris": Potraga za mirom
Loše stvari se ponekad dogode, i to je prosto tako. Ne bi trebalo, ali se dogode. U filmu "Revoir Paris", čiju režiju i scenario potpisuje francuska autorka Alice Winocour, nije se dogodilo ništa lepo ljudima, nego nešto strašno. Mia (Virginie Efira) će pukim čudom preživeti teroristički napad u Parizu. U uvodnim scenama saznajemo nekoliko stvari o njenom životu: ona radi kao prevodilac i najveća briga joj je što njen partner Vincent (Grégoire Colin) više pažnje i ljubavi posvećuje svom poslu hirurga u bolnici nego njoj. Samo što su zajedno izašli na večeru, on će ubrzo morati da ode jer su ga zvali s posla, a nakon što ode, Mia je odlučila da svrati na još jedno piće na putu kući. U restoranu, u koji je došla sama, raspoloženje je mirno i prijatno. Rođendan se slavi za susednim stolom. Međutim, to raspoloženje će biti kratkog veka, jer će vrlo brzo teroristi upasti u restoran i početi da pucaju na ljude. Winocour nam ne pokazuje iz kojeg pravca dolaze meci, nego se fokusira na paniku osoblja i gostiju restorana. Tri meseca nakon tog užasnog i nezamislivog događaja, Mia je i dalje duboko traumatizovana i ne seća se šta se tačno događalo u tim trenucima, kao da ima rupu u pamćenju, a takođe ne može da nastavi život kao da se ništa nije dogodilo.
Ne samo da joj nije jasno šta se dogodilo, nego joj nije jasno ni kako je uspela da preživi dok je na desetine ljudi poginulo, još desetine ranjeno, a niko od njenih bliskih ljudi jednostavno ne može da shvati kroz šta prolazi. Mia će početi da razvija posebnu vezu sa ostalim preživelima tog strašnog događaja koji se povremeno sastaju na istom mestu. Tu su Thomas (Benoît Magimel) koji je izgubio nekoliko prijatelja i zadobio tešku povredu noge od metka, Félicia (Nastya Golubeva Carax) koja je u napadu izgubila oba roditelja, konobarica Nour koja se tokom napada poljubila s turistom iz Australije kojem čak ni ime ne zna, i gospođa koja optužuje Miju da se tokom napada zaključala u toalet i sprečila druge da dođu na sigurno. Kroz razgovore sa ovim ljudima, Mia će polako početi da slaže mozaik događaja te kobne noći. Od početka nam je jasno da Mia ima teški oblik PTSP-a i da ne može tek tako da zaboravi ono što je doživela, no ona to kao i da ne želi.
Najbolji delovi filma "Revoir Paris" fokusiraju se na čudnu, rastuću „romansu“ između Mije i Thomasa dok se njih dvoje sastaju u bolničkim sobama, na grupnim terapijskim sesijama i drugim lokacijama koje nisu najromantičnije koje "Grad svetlosti" može da ponudi. Ponekad film pomera perspektivu i na druge preživele, pa dobijamo uvid u njihova osećanja i sećanja. Belgijsko-francuska glumica Virginie Efira koje se možda i najbolje sećamo iz filma "Benedetta" (2021) Paula Verhoevena, osvojila je nagradu Cesar za francusku glumicu godine, i ovde je izuzetno ubedljiva. "Revoir Paris" je premijerno prikazan na festivalu u Cannesu, a Winocour ovaj film nije snimila nimalo slučajno: teroristički napad u pariskom Bataclanu je poslužio kao inspiracija. Te se noći tamo našao i njen mlađi brat, no srećom pa je on bio među preživelima. U Bataclanu je, 2015. godine, ubijeno preko 100 ljudi od oko 1.500 koliko je prisustvovalo koncertu (grupe Eagles of Death Metal) u prepunoj pariskoj dvorani. Pucnjava je počela tokom pete pesme, nakon čega je usledila panika i prve likvidacije. Pored toga, više od 400 ljudi je bilo povređeno, skoro 100 u kritičnom stanju, a poginulo je i sedam napadača.
Winocour ima tri kratkometražna i tri dugometražna filma iza sebe, a "Revoir Paris" je jedno zrelo delo kojim nam stavlja do znanja da je reč o inteligentnoj autorki, koja takođe zna da izvuče ono najbolje iz svojih glumaca, radeći sa vrhunskim francuskim talentima. Osim odlične glume, scenarija i režije, film će nas počastiti i sa nekoliko grandioznih snimaka pariskih ulica i gradskih pejzaža. U suštini, to je priča o emocionalnoj obnovi, o oporavku koji obično sledi nakon tako velike katastrofe.
Kada se crta podvuče, možemo reći da se radi o koraku napred u stvaralaštvu Alice Winocour. "Revoir Paris" nije lak film za gledanje, ali je emocionalno putovanje na koje treba i vredi potrošiti vreme.
Autor: Marko Jovanović
