Mount & Blade II: Bannerlord
Ja za sebe znam da mogu biti veoma površan ili plitak, posebno u situacijama kada ocenjujem nešto „na osnovu korica“. „Korice“ umeju biti važne za onaj prvi utisak, da li nečemu ili nekome uopše dati šansu i zagrebati malo ispod površine, a onda ocenjivati dalje.
Video igre su veoma visoko u toj kategoriji ocenjivanja na osnovu prvog vizuelnog utiska.I dalje veoma često ne želim ni pokušati sa igrom u kojoj grafika nije bar podnošljiva po nekim mojim standardima. Jedna od takvih je bila i Mount & Blade. Igra je godinama dobijala odlične ocene, ali na snovu screenshot-ova videlo se da je grafički prilično tanka te sam je izbegavao, do izvesnog trenutka, kad nije bilo baš ničeg drugog za igranje.
Tada za samo pola sata nastalo potpuno oduševljenje igrom, jer nikada pre toga, u jednog video igri, sa tematikom srednjeg veka, niste imali tako dobre i kompleksne borbe i to još na konju. „Mounted kombat“ je davao fenomenalan osećaj. Kako je turski tim TaleWorlds Entertainment na samom početku činilo veoma malo ljudi nije ni malo bilo neobična manjkavost u grafičkom aspektu.
Tu su tada uskočili moderi sa svih strana sveta, jer su TaleWorlds Entertainments ostavili mogućnost modovanja potpuno otvorenu, još su je i podržali na najbolji mogući način. Modovi koji su godinama izlazili, kao i dodaci od samog tima bili su neverovatni. Bilo je tu modova koji su nas, pored izmišljenog sveta baziranog na Evropi ranog srednjeg veka, vodili i u feudalni Japan, britanska ostrva u vreme vikingških osvajanja, kao i celu srednjevekovnu Evropu. Uz sve to dodajte i brdo modova koji su popravljali grafiku, dodavali gomilu stvari i šta sve čega ne. Mnogo vremena proveo sam, kako u originalnoj igri, tako i u modu gde sam kao škotski plaćenik u službi Kraljevine Poljske-Litvanije, ko nekada Marko Kraljević turke, razgonio kozake (ruse) na buljuke.
Nakon odličnog uspeha prve igre, gejmeri širom sveta željno su iščekivali novi nastavak igre, koji je konačno, nakon godina provedenih u „early access“ stadijumu dobio finalnu verziju sredinom oktobra prošle godine, pod imenom „Mount & Blade II: Bannerlord“ . Ja sam već prilično vremena proveo u „early access“ verziji te nisam odmah krenuo sa finalnom, jer mi se činilo da nije mogla biti znatno drugačija od verzije koju sam igrao, jer je i ona delovala prilično stabilno i izgledala prilično dobro.
Razlike ima, vizuelnih posebno ali i onih u detaljima, koje neko ko provodi dosta igrajući može primetiti. Upravo je u tim „sitnim“ stvarima je često onaj činioc koji igru podiže na mnogo viši stepen.
„Mount & Blade II: Bannerlord“ je smešten u isti onaj svet kao i prethodna igra, kontinet Kalradiju nekih 200 godina u prošlost u odnosu na prvu igru, nekoliko godina nakon pada Kalradijskog carstva. Istorijski period koji bi odgovarao periodu u Evropskoj istoriji je otplike pad rimskog carstva.
Svet koji zatičemo rascepkan je na 8 kraljevstva. Ostaci Kalradijske imperije podeljeni su na tri frakcije koje bi odgovarale Rimu, Grčkoj i Vizantiji. Vlandrija bi odgovarala zapadnim feudalnim kraljevinama tog doba koje su formirali, Franci, Normani, Vandali i Goti. Sturgijci odgovaraju severnim narodima poput vikinga ili rusa (ne ovih današnjih, već onog naroda iz ranog srednjeg veka koji je naseljavao a i danas naseljava, predele na severu, oko obala baltčkog mora, kao i trgovačke rečne rute duž velikih reka sve do Crnog mora i koji su činili uglavnom narodi poreklom iz današnje Švedske i Finske ). Batanijanci su slični keltima, Kuziti su nomadski narod, nešto poput huna, mongola ili avara, koji su naseljavali stepe na istoku Evrope i Aserai, pustinjski narod koji bi odgovarao pre islamskim arapskim ili turskim narodima.
Svaka od ovih frakcija, kao i njihovi uzori u istoriji, ima sebi svojstvene jedinice. Kalradijske fraksije favorizuju tešku konjicu (katafrakti), kopljanike i strelce, Vlandrijci, takođe tešku konjicu nalik na onu iz zapadno evropskih kraljevina, Sturgijci imaju snažnu pešadiju, Batanijaci, koji su nastanjeni u šumkom području kontinenta, preferiraju lake jedinice, od konjice do lake i brzo pokretne pešadije i strelaca, jer je njihov način borbe uglavnom gerilski. Kuzitima su najače jedinice strelci na konjima, dok aseraji imaju konjicu i pešadiju osposobljenu da za borbu u pustinjskim predelima, veoma brzu i pokretnu, uz to imaju i kamile.
Na početku, naravno kreirate svog lika, postoji pristojan izbor veština koje možete izabrati, i generalno do krajnjih osobina svog lika dolazite tako što birate jednood više ponuđenih odgovara kojima opisujete svoje odrastanje do trenutka u kome igra počinje.
Na samom početku saznajete da su vaši roditelji ubijeni u banditskom napadu, i da su vaši mlađi brat i sestra oteti, te zajedno sa bratom krećete da ih tražite. Za početak vaš zadatak oformite družinu, koja će pod banerom vašeg klana steći izvesnu reputaciju, kao i vojnu snagu da bi mogla da se suprostavi zlikovcima, kao i novac koji zaradjujte izvršavanjem zadataka, trgovinom ili pak pljačkom.
Vojnike regurtujete po selima ili gradovima, tokom borbi oni dobijaju iskustvo i napreduju. Svaki od naroda ima sebi svostvene jedinice, te će regruti napredovati samo u okviru jedinica karakterističnih za svoje nacionalno poreklo, a kojoj borbenoj jedinici, pešadiji, strelcima ili konjici zavisi od vašeg izbora. Možete unajmiti i raznorazne kompanjone koje nalazite po tavernama. Oni su plaćenici baš ko i vi, sa imenom i prezimenom, njima možete menjati opremu, i kontrolisati razvoj karaktera, na detaljnom nivou kao i vašem liku za razliku od neimenovanih ratnika u družini koji napreduju po šablonu za izabranu vojnu jedinicu.
Postoji priča koja se proteže kroz igru i koju pratite kroz izvršavanje kvestova. Ali to ni najmanje nije osnova igre. Kao i prva igra, i ovaj deo daje vam negraničenu slobodu da radite šta želite, napredujete na način na koji želite, iz opomenu da svaki vaš potez utiče na vaš status u svetu i na to kako vas drugi vide. Pa treba dobro razmislite da li ćete raditi dobra dela i tako rintati da zaradite crkavicu ili ćete se odmetnuti i bogatstvo sticati pljačkanjenjem karavana i spaljivanje sela.
Ipak vremensko ograničenje za izvršavanje glavnog kvesta postoji, tako da će vas ono s vremena na vreme, usmeravati da donese neke važne odluke koje će usmeriti vašu sudbinu u igri. U prelomnom trenutku odlučićete da li želite da se pridružite kao podanik nekog postojećeg kraljevstva ili pak da stvarate svoje kraljevstvo, što je neverovatno teško.
Kada se pridružite nekom kraljevstvu u toku ratova i osvajanja novih teritorija dobijaćete, utvrđenja, sela i gradove da budu pod vašom upravom, što igri osim akcionog daje i izvesnu dozu strateške komponente, kako ekonomske tako i one u kojoj gradite i razvijate naselja koja su vam data na upravljanje.
Od samog početka igre, ili pak kad stektnete dovoljno bogatstva, možete odlučiti da otkupite neke radnje po gradovima koje obilazite, poput recimo kovačnice, drvodeljačke radnje, juvelirnice ili nešeg drugog, pa i iz tih izvora sticati novac, mada moram da priznam, meni to nikako nije uspevalo, te sam se fokusirao na plaćeničke poslove i zarađivanjem hleba mačem, što se uglavnom svodilo na tamanjenje raznoraznih razbojnika. Zadatke dobijate po gradovima, selima ili od drugih oružanih skupina na koje nailazite, videćete plavi znak uzvika kao simbol da tu postoji kvest.
Najači adut prvog dela bila je sama borba, koja je mogla biti veoma teška u određenim momentima. Sve je i dalje tu, borba na konju i dalje deluje odlično, trenutak kad u galopu posečete nekog od raznoraznih dripaca, je i dalje veoma zadovoljavajući. Taktički deo igre, opcije koje pre borbe ili u toku borbe možete zadavati svojim jedinicama, deluje mi bogatiji nego u prethodnom delu. Osvajanje utvrđenja je tek posebna priča, pentranje kroz opsadne kule, juriš na zamak i slične zanimacije ljudi u srednjem veku, deluje i dalje prilično dobro, i u ovakvim trenucima komandovanje trupama mnogo više dolazi do važnosti, od recimo sukoba sa nekim banditima, gde se sve, manje više svodi na juriš i gazi sve pred sobom.
Gameplay je svakako dodatno ispeglan i usavršen u odnosu na prvi deo, ali kostur je gotovo u celosti isti, i možda mi je malo iznenađenje da sada mi sve nekako lakše ide, od borbi, sticanja novca, pa i do pobeda na viteškim turnirima širom kontinenta, negoli što je to bilo u prvom delu. Ne mogu da ukapiram da li sam ja to postao mnogo dobar ili je igra postala lakša, pre će biti ovo drugo.
I za kraj grafika... Na prvi pogled jasno je da je daleko, daleko bolja. Možda nije baš u rangu najnovijih AAA ostvarenja ali nije puno daleko.Sve izgleda bolje, od samih karaktera, opreme, tj oklopa i oružja, koga ovog puta ima znatno više nego u prvom delu, zatim konja, pa do modela ama baš svega što vidite u igri.
Ono u čemu se takođe vidi znatan napredak su i gradovi i sela. Svaka kultura ima drugačiju arhitekturu, i to je zaista urađeno maestralno. Gradovi su puni ljudi, veoma živi, taverne su takođe pune, tu možete odigrati neku od oni starinskih bordgejmova, ili pak slušati putujuće minstrele, unajmljivati kompanjone ili plaćeničke družine. Takođe, kao i u prvom delu možete ući i u palatu i tamo se družiti sa valmožama i plemićima. Svaka od palata je takođe priča za sebe, pune su detalja i veoma pristojno su modelovane.
Za sela važi ista priča. Dok su u prvom delu bila prilično uniformna, ovde se razlikuju jedno od drugog u zavisnosti da li je planinsko, ravničarsko ili pak blizu neke velike vode, i naravno u zavisnosti kojoj kulturi pripada. I ona su takođe veoma živa, seljaci se muvaju po selu, bave se svojim seoskim poslovima i još koječime. Sve ovo šetanje po gradovima i selima obično oduzima puno vremena, te najveći deo posla možete završiti preko uvodnog menija, koji se javlja kada pristupite nekom naseljenom mestu, gde, umesto da šipčite naokolo sve možete završti veoma brzo, od uzimanja, kvestova, trgovine, kraftovanja opreme itd..
Banditske jazbine sa druge strane jesu uniformne, i uvek su iste za isti tip bandita, poput šumskih, stepskih razbojnika ili morskih pljačkaša. U odnosu na prvi deo ipak nude više, daleko bolje modelovanih varijeteta.
„Mount & Blade II: Bannerlord“ je izvanredna igra, nudi vam jedan neverovatan svet u kome se veoma lako možete izgubiti, i provesti nebrojeno puno sati a da to ne osetite, naravno pod uslovom da volite tip igara u kome imate gotovo neograničenu slobodu kretanja i delovanja. Na svetu se mogu izbrojati na prstima jedne ruke, uz napomenu da je to ruka nekog trapavog stolara, koje vizuelno i po sadržaju mogu parirati ovoj igri. „Mount & Blade“ je doneo revoluciju u svetu video igara, „Mount & Blade II: Bannerlord“ nastavlja tim putem.
