Film "Angels Wear White": Briljantno, precizno i promišljeno
Jedne noći, u hotelu se pojavio muškarac srednjih godina sa dve devojčice i tamo ih zlostavljao. Sve to je na nadzornoj kameri videla tinejdžerka Mia (Vicky Chen), devojka koja je kao dete pobegla iz svog siromašnog sela i od svojih nasilnih roditelja, a u hotelu je zaposlena na crno kao sobarica jer kod sebe nema nikakvih dokumenata. Devojčice već sutradan pričaju svojim roditeljima šta se dogodilo, a kada policija stigne u hotel da pogleda snimak, ispostavlja se da je sve obrisano i da niko ništa ne zna. Ko koga štiti i zbog čega, ko je sve umešan i ko je bio muškarac koji je zlostavljao devojčice? Sve će nam biti jasno već posle pola sata filma.
U filmu "Angels Wear White", kineske rediteljke Vivian Qu, imamo brutalan prikaz društva moderne Kine u kojem je očigledno sasvim normalno da se čak i najstrašniji zločin poput pedofilije pokušava zataškati i gurnuti pod tepih. Vidimo da se ovde gotovo celo društvo, ali i policija, trudi da se što manje ili ništa ne sazna i da se sve što pre zaboravi. Za decu koja su prošla kroz pakao, koga briga, čak i roditeljima se nudi novac da se utišaju i ne prave velike probleme. Ovo je jedan od onih filmova koji na izvanredan način prikazuju potpuni gubitak moralnog kompasa današnjeg društva.
Mia se plaši da kaže šta se dogodilo jer je to dovodi u opasnost da izgubi posao. S druge strane, roditelji devojčica su savršeno voljni da ostave pravdu po strani u zamenu za veliku isplatu, neki čak krive svoje dete za ceo incident, idući tako daleko da će ošamariti dete pred svima. Međutim, advokatica Hao (Ke Shi), koja je specijalizovana za takve slučaje, veruje da Mia zna šta se dogodilo i nekoliko puta pokušava da je natera da svedoči. Hao je jedini lik koji je istinski posvećen slučaju i bori se za pravdu, ali postavlja se pitanje: da li pravda može da pobedi ako uzmemo u obzir sve navedeno?
Od početka nam je kristalno jasno da deca nisu apsolutno ništa loše uradila i da su prinuđena da trpe takvu odvratnost. Uostalom, to su deca koja nemaju više od deset godina, a ono kako se ljudi odnose prema njima, počevši od njihovih roditelja, vrlo je bedno i jadno. Gledalac se prosto mora zapitati šta se događa u glavama tih ljudi da se tako ponašaju. Možda je njima dosta svega, možda ih život ne štedi, neki su čak i samohrani roditelji, pa im nije lako, ali to ne opravdava njihove postupke. Opet, postoje i neki kojima je stalo do dece, ali oni su, kao i svi ostali, suviše „mali“ naspram mašinerije kojoj se treba suprotstaviti.
Qu ne prikazuje u potpunosti ono što se dogodilo u hotelu, niti lice zlostavljača. Više je zainteresovana za posledice događaja. Priča je, dakle, ispričana iz ženske perspektive, odnosno Mie i devojčice Wen (Zhou Meijun), obe imaju svoju tešku životnu priču, pa se kamera retko odvaja od njih. Qu je rediteljka koja nije snimila mnogo filmova, zapravo, samo dva (ovo je drugi), više je radila kao producent, ali ovde je pokazala svoju zrelost da režira veoma ozbiljan film, njen talenat je vidljiv, njene odluke koje donosi su promišljene i vredne svake pohvale. Jednostavno, Qu je vešta filmska stvarateljka pred kojom su sasvim sigurno velike stvari i biće zanimljivo videti njen sledeći film. A glumci? Oni su fenomenalni. U tim godinama, bez iskustva, nije lako glumiti ovakve likove, jer ovo su izuzetno kompleksne uloge, vrlo zahtevne, a deca prosto blistaju. Pohvale zaslužuje i sporedna glumačka ekipa koju čine stariji, uglavnom iskusni glumci.
Film "Angels Wear White" premijerno je prikazan na festivalu u Veneciji, gde je bio nominovan za nagradu Zlatni lav, a na kraju je osvojio preko 20 nagrada na raznim festivalima. Vivian Qu, koja je producirala film "Black Coal, Thin Ice" (2014) nagrađenog Zlatnim medvedom, radnju priče je smestila na ostrvo Hainan u Kini, i priča potpuno realnu i životnu priču, autentično i tačno. Dakle, reč je o vrlo dobrom filmu.
Autor: Marko Jovanović
