Miles Ahead [2015]
I, napokon se pojavio biopic o legendarnom Majls Dejvisu. Dobrim delom ovaj film jeste baziran na biografiji slavnog džez muzičara, ali, nekako najupečatljiviji je upravo fikcioni deo vizure režisera Dona Čidla (Don Cheadle).
Jedno je sigurno – Čidla će pamtiti po ulozi Majlsa. To je početni i krajnji utisak, i njegova gluma u tom smislu jeste najjači adut filma Miles Ahead. Nažalost, sama režija, a naročito priča i scenario, imaju puno loših i problematičnih segmenata.
Čidl zaista nije imao lak zadatak – pokriti ovako kompleksnu i dugu karijeru, izuzetno je zahtevan posao. Zadatak je teži ako ste u svojoj osnovi pre svega glumac, što Čidl jeste. Njegovo poigravanje sa tranzicionim fleš bekovima je zanimljivo, ali i prilično konvencionalno za današnje standarde. Zadatak mu je olakšan, jer je ipak tu prepoznatljiva muzika koja se donekle uklapa u mejnstrim tokove društva dvadesetprvog veka. Svi su čuli za Kind of Blue, i svakom negde u dnu ušne duplje zvonca So What.
Stožer fabule je Majlsovo povlačenje iz muzičke industrije sedamdesetih godina, i nedoumice oko njegovog povratka. Majlsovi egzistencionalni demoni se seku sa ambicijama novinara Rolingstouna koga glumi Juan MekGregor. Imamo onda tu i ukletu kuću u kojoj se po svemu sudeći prave svakodnevno žurke, na kojima (gle čuda!) sam Dejvis ne učestvuje... međutim, uredno se 'doteruje' u svom 'podrumčetu'.
A onda, otkrivamo i glavni razlog sukoba zlih muzičkih producenata, menadžera, mafije, šta već, na jednoj strani, i Dejvisa i novinarčića na drugoj – radi se o famoznoj traci sa neizdatim sešnima, koja se nalazi u drvenoj komodi baš u prostoriji u kojoj se zabave održavaju. E sad, ako ste ovo spremni da progutate, onda će vam logično doći i ulični obračuni, juranjave kolima, pucnjave, ja tebi ti meni obračuni, i tako u nedogled... odnosno, sve ono što jedan prosečan holivudski film čini zabavnim.
Don Čidl smatra da bi ovakav film Majls voleo da vidi. Film u kome je on meanmotherfucker sa pištoljem na kokici, sa lošim kolenom i raspuklim glasom. Možda. Ali, većina neće biti zadovoljna. Uostalom, da ne znamo da je ovo film o Dejvisu, lako bi mogli da pomislimo da gledamo neki od siromašnijih nastavaka filmova Shaft ili Superfly.
Imamo tu malo vraćanja u prošlost i podsećanje na fatalnu vezu između Dejvisa i Frensis Tejlor. Osim koloritne i bogate kostimografije i scenografije, ti segmenti filma neće biti upamćeni ni po čemu drugom. Malo muzike, malo svađa, malo ljubomore i posesivnosti, malo tuča, razbijenih flaša, čaša... i sve vrlo sažeto i brzo. Holivudski ekonomično.
Na kraju, utisak je krajnje zbunjujuć. Dok gledamo poslednje kadrove u kojima prepoznajemo Henkoka, Šortera, sa nešto mlađom ekipom koju predvodi kompozitor originalne muzike u filmu Robert Glasper, ne možemo da budemo zadovoljni, a opet, kada su očekivanja u pogledu kvaliteta u startu minimalna, Miles Ahead ume čak donekle i da zabavi. Sve to ako vam je dosadno i ako mislite da Majls u muzici ne znači puno. Ako mislite da je avangardni vizionar, minuciozni genije ili inteligentni biznismen, onda je ovo dobar film za izbegavanje.
