GistroFM: Dugo nisam bio tu
Pesma kojom počinje današnja epizoda govori o snovima, svim onim uvrnutim stvarima, o onim mestima gde proleće zri, onim gde živeti se mora, zaključivši da je najlepše kraj mora. Ta pesma slavi mir u duši, proleće i lični kutak u kome ti na pamet padaju najlepše ideje. I tako sam rešio da celu ovonedeljnu Gistro FM epizodu posvetim svim tim sitnicama koje čine suštinu svega. Proleće je, vreme kada sve postaje zeleno i kada sve uspomene imaju duži rok trajanja nego inače.
Neke od pesama koje danas puštam čuvaju te uspomene lepše od drugih. Tu mislim na verziju klasika Devojko mala koju danas slušamo u izvođenju Duška Gojkovića, na mediteranske melodije Erlenda Ojea, na drugi album njegovog benda Kings of Convenience, na džez verziju standarda Bitlsa kog izvodi Bred Meldau, na stari album Feist, na Roja Orbisona, Henrija Manćinija i pre svega na Gracina, čiji stihovi su mi poslužili kao inspiracija za prvi pasus.
Od noviteta, tu je sjajan novi album Kurta Vajla, nova pesma Belle & Sebastian, odnosno Džoša Rauza, novi singl za Interpol, debi izdanje za Wet Leg, drugi album misterioznog kauboja Orvila Peka, a tu je i kalifornijski bend iz Londona The Hanging Stars, kog neprestano slušam već dve nedelje. Društvo nam prave još i Bjork, Camera Obscura, Rej Lamontanj, kao i Goribor, po čijoj pesmi se zove ovonedeljna epizoda.
Teško je, da ne kažem nemoguće, promeniti čoveka koji ne želi da se menja, a kamoli svet koji nema želju za promenom. Ali nije teško napraviti sopstveni svet u kome proleće zri i u kom se mora živeti kraj mora. Sve što vam je potrebno je malo mašte, kreativnosti i brdo dobre muzike. Za ova prva dva se snađite, a ovo poslednje potražite u današnjoj Gistro FM epizodi.
