The Power of the Dog [2021]
Novozelandska rediteljka Jane Campion nije snimila dugometražni film punih 12 godina, ali čini se da je za to vreme oštrila britvu kako bi isporučila njen novi film "The Power of the Dog", koji ponovo oživljava western žanr, doduše, ne u onom klasičnom smislu. Naravno, radi se o autorki koja ima šta da kaže (osvojila je Oscara za najbolji originalni scenario filma „The Piano“ iz 1993. godine, kao i nominaciju za najbolju rediteljku) i očekivanja su bila, može se reći, velika. A ta očekivanja je ispunila, ali opet, nije remek delo. Campion je snimala na svom terenu, odnosno na Novom Zelandu, i priču priča slikarski precizno i kontrolisano. "The Power of the Dog" je premijeru imao u Veneciji, gde je nagrađen Srebrnim lavom za režiju.
Campion je scenario zasnovala na istoimenom romanu autora Thomasa Savagea iz 1967. godine i radnju filma smešta u Montanu 1925. godine. U centru pažnje su braća Burbank, mlađi Phil (Benedict Cumberbatch) - brutalni, ogorčeni, podmukli i mračni rančer, i stariji George (Jesse Plemons) - osećajan i pristojan. Odnos između braće je prilično hladan, ali kako su obojica ravnopravni vlasnici ranča, osuđeni su jedan na drugog. Braća uzgajaju stoku u Montani i žive sami već duže vremena, ali će se to vrlo brzo promeniti. Kada se braća jednog dana zaustave ispred restorana koji u blizini vodi udovica Rose (Kirsten Dunst), jedan od braće odmah baca oko na nju. George koji je pomalo debeo i deluje usporen, na momente čak i tupav, ali veoma uljudan, ljubazan i pun poštovanja, ima velike planove za Rose i ubrzo je ženi, pa se ona i njen sin Peter (Kodi Smit-McPhee) doseljavaju kod braće na ranč. Naravno, Philu se to ne sviđa, ne voli ih nikako, a posebno mu se gadi tinejžder Peter, kojeg je Rose dovela sa sobom. Iako se u početku činilo da će možda fokus cele priče biti na odnosu između braće (to takođe gledamo, posebno u prvom činu), odnos između Phila i Petera će izbiti u prvi plan, a zatim će se priča razviti u potpuno neočekivanom pravcu.
Teško da bi iko mogao da zamisli Cumberbatcha kao kaubojčinu, ali on je takvu ulogu ovde izneo genijalno i bez problema. Phil je klasičan kauboj: bezobrazan, strogog lica i britkog jezika, ali takođe veoma lukav i inteligentan. Kupa se jednom mesečno u prljavom izvoru, a ostatak vremena smrdi na konje i stoku. Rose je izgubljena u vremenu i prostoru jer ovo nije život koji je ona zamišljala i čini se da joj je život na ranču težak. Ona se udala za muškarca koga ceni, ali počinje da strahuje za život svog rođenog sina koji se ne uklapa u ovaj način života, baš kao i ona sama. No, Peter iako deluje kao „ženskaroš“ (vidimo ga kako pravi papirnato cveće) i sav je nekako smotan, zapravo je veoma inteligentan momak, on je ambiciozan student medicine i pomno prati Philovo kretanje na ranču. Philova mržnja prema njima dolazi iz razloga jer verovatno veruje da je Rose došla kod njih na ranč i udala se za Georgea zbog njihovog bogatstva i okreće se protiv njih od trenutka kada kroče na ranč, mučeći ih sa gotovo sadistički užitkom. S druge strane, George je sve više zauzet biznisom i ne uspeva da ih zaštiti, jer ne može ili prosto ne zna kako, a Rose se zbog toga gubi. Campionov film nije klasičan western, već je više psihološka drama koja istražuje toksičnu muškost, potisnuta osećanja i izolaciju. I ono što je svakako vredno je to što nikad ne znate gde će vas ova priča odvesti na kraju.
Phil je đubre, ali je uspešan stočar i prilično bogat. Ceo život je nagrađen zato što je đubre, možda jedino što mu je uskraćeno je da voli i da ga drugi ljudi vole, a to samo povećava njegovu mržnju prema drugima. George, Rose i Peter, svi su žrtve Philove okrutnosti. Rose ima malo mogućnosti da preuzme kontrolu nad svojim životom, pa se odaje alkoholu, sakrivajući flaše pića po kući i provodeći dane u svojoj sobi. Phil takođe polako gubi tlo pod nogama, dok je Peteru verovatno najgore: on mora da se brine i za sebe i za svoju majku, pritom da se suprotstavi Philu. Cumberbatch isporučuje jednog od najopasnijih, najpodlijih likova koji će se naći u Netflixovom asortimanu filmova. Kodi Smit-McPhee je takođe izvanredan i obojica zajedno nose ovaj film na svojim leđima. Slično njima dvojici, Jesse Plemons daje sve od sebe kao nežan, ali na kraju frustrirajući George. Ali Benedict Cumberbatch se zaista izdvaja od svih kao vodeći, koji nikada nije bio bolji nego što je ovde. Naravno, u ovo doba godine nameće se pitanje ko i šta zaslužuje nagrade.
Na vizuelnom i tehničkom planu, "The Power of the Dog" je vredan svake velike pohvale. Kinematografija Aria Wegnera pruža spektakularni pogled na ogroman planinski pejzaž (snimljeno u mestu Otago na Novom Zelandu), dok partitura Jonnya Greenwooda doprinosi mračnoj i napetoj atmosferi. Od početnih otkucaja do dramatičnog zaključka, "The Power of the Dog" ne greši u mnogo stvari i označava trijumfalni povratak za Jane Campion i služi kao još jedan odličan primer zašto ona ostaje među najvećim filmskim stvaraocima današnjice.
"The Power of the Dog" ispunjava obećanja, nudeći čvrstu narativnu priču o snazi, muškosti i tuzi u osamljenim planinama Montane. Kandidat za jedan od najboljih filmova godine, "The Power of the Dog" sigurno će zadržati svoju snagu u sezoni nagrada. Budite sigurni da ste u sigurnim rukama sa autorkom koja zna šta radi i još jednom postiže nešto sasvim izvanredno.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
