Teke::Teke - Shirushi [2021]

Jun 19, 2021

Teke::Teke

Shirushi

Kill Rock Stars / 2021

8.8

Rock i pop muzika su fenomen koji u čitavom svetu govori istim jezikom i ne poznaje granice... dobro većinu granica, jer na žalost i dalje postoje tamni vilajeti ovog sveta u kome možete izbgubiti slobodu pa čak i život zbog slušanja muzike koja dolazi van granica izvesnih prćija.

Obogatiti rock i pop muzičke žanrove uticajem različitih kultura i ideja ali taman toliko da ne izgubi taj globalno prepoznatljivi muzički izraz je već vrsta umetnosti, i japansko – kanadski bend Teke::Teke to rade zaista dobro.

Bend je nastao kao kratkotrajni muzički projekat gitarsite Serge Nakauchi Pelletier –a, bubnjara Ian-a Lettre-a i horniste Etienne Lebel –a koji je trebao odati počast uticajnom japanskom gitaristi Takeshi Terauchiju. Terauchi je jedan od heroja eleki muzike, zanimljivog rock n roll stila koji je nastao 50ih i 60ih godina u Japanu i narastao do granica muzičkog fenomena. Eleki je stil nastao kombinovanjem uticaja psihodeličnog i surf rocka 50ih i 60ih i japanske tradicionalne muzike.

Vrlo brzo su pomenuta trojka iz Montreala shvatila da mogu i mnogo više pa su im se pridružili gitarista Hidetaka Yoneyama, basista Mishka Stein, multi instrumentalistkinja Yuki Isami i performans umetnica Maya Kuroki i krenuli da stvaraju svoju muziku što je dovelo od izetnog debi albuma „Shirushi“.

Muzika ovog benda može se opisati kao neverovatan koktel psihodeličnog i surf rocka, japanskih muzičkih stilova eleki i enke, indie rocka, shoegazea, art rocka, džeza, filmske muzike, japanske tradicionalne muzike i svega ostalog što je ove talentovane ljude inspirisalo.

Lagani i pritajeni uvod u album i pesmu „Kala Kala“ donosi egzotične gitare i već dovoljan da vam zaintrigira maštu pre nego vas u vrtlog albuma „Shirushi“ uvuku prvi zvuci japanske flaute koja leprša iznad psihodeličnih rock deonica i dinamične ritam sekcije. Dodajte autentični vokal Maye Kuroki, koja iskljčivo peva na japanskom i odlični trombon Etienne Lebel –a i već u prvoj pesmi imamo sve sastavne elemente muzike ovog benda.

„Yoru Ni“ koja u prevodu znači „Noću“ delom jer je ideja za pesmu Pelletieru došla u sred noći kada je vrlo brzo i nastala, donosi muzičku arhitekturu u kojoj je ovaj bend najači. Kombinacija dva sveta, istoka i zapada, gitare koje ujedno nose paterne japanske muzike i kalifornijskog surf rocka, trombon i japanska flauta, sve je to istkano na savršen način.

„Dobugawa“ je nežna balada sa bossa nova rirtmom, izuzetnom melodijom na trombonu, slojevima klavira, gitara i prigušenim voklanim harmonijama zvuči kao savršeni soundtrack za crno beli francuski film 60ih.

„Barbara“ ponovo diže atmosferu, vokal je agresivniji, punk energija izbija iz svih elementa od dinamičnih gitarskih rifova, ritam sekcije pa do flaute i trombona. „Kizashi“ je hipnotički psihodelični instrumental, sa egzotičnim neodoljivim tonovima tradicionalnih japanskih žičanih instrumenta kotoa i shamisena.

„Kaminari“ počinje prepoznatljivim psych surf gitarskim zvukom da bi uklizao u neverovatnu baladu, kojoj dominira izuzetan vokal Maye Kuroki, praćen treadicionalnim japanskim instrumentima i duvačkim deonicama nalik na rane Beirut albume. „Sarabande“ je pesma koju potpisjue basista Mishka Stein. Za razliku do većine prethodnik ova se najmanje oslanja na tradicionalnu japansku muziku i uz uplive blage elektronike, psihodelije pa čak i tropikalije nosi pravu atmosferu filmske muzike.

„Meiky“ je vrhunac ovog albuma, dinamičan, haotičan uragan ekspresinog vokala, psihodeličnih surf rok gitara, maničnih bubnjeva, frenetične flaute i savršene solo deonice na trombonu. Album zatvara tola, intimna i nežna balada „Tekagami“ koja koketira sa barkonim popom i enke muzikim stilom japanske pop muzike u kojoj još jednom blista vokal Maye Kuroki.

Teke::Teke se oslanjanju mnogo više na japansku kulturu negoli što su to samo muzički uticaji. Sam naziv benda Teke::Teke je urbana japanksa legenda. Teke Teke je naime duh učenice koju su nasilnici vezali za prugu, gde je i nastradala. Njen duh se pojavljuje u noćnim časovima na pustim japanskim železničkim i metro stanicama i kako nema polovinu tela, kreće se vukući se laktotivma što proizvodi zvuk koji se opisuje kao „teke teke“.

Kroz stihove, koji su na japanskom i to ni najmanje ne smeta da uživate u muzici, naprotiv dodaje poprilično egzotičnog šarma (prevode na engleski možete naći na oficijalnoj stranici benda) provlaće se mnoge refence na japansku kulturu, mitove, poput nestašnih ili osvetoljubivih duhova ali i esenijalno nose onu specifičnu slikovitost tipičnu za poeziju na japanskom jeziku.

Teke::Teke imaju mnogo muzičkih uticaja ali njihova muzika je mnogo više od obične sume brojnih stilova. To je mastralan, živopisan i intelientan amalgam uticaja različitih kultura i muziških žanrova koji daleko prevazilazi puku egzotičnost tonova i melodija zemlje izlazećeg Sunca . „Shirushi“ je magičan muzički svet, u isto vreme dramatičan i nežan, haotičan i teatralan, psihodeličan i romantičan, i apsolutno izuzetan i jedinstven.