Mad Detective [2007]
Jedan od vodećih tandema HK scene se ponovo upario da bi nam doneo splet čudnih okolnosti, likova povezanih serijskim ubistvima, službom u kojoj rade i misterioznim nestancima kolega, skockanim u filmu pretencioznog naslova Poludeli detektiv.
Toov osećaj za preciznost, kritičan momenat, surovo detaljisanje, magnetnu privlačnost harizmatičnih nosilaca glavnih rola, biva uparen, naravno, sa onim što Džoniju esencijalno nedostaje, a to su Vaijev tradicionalno kineski dodir sa natprirodnim, bez namere da elementi fikcije i fantazije budu nosioci radnje.
Na kraju dobijamo produkt koji poseduje jak sentimentalno-melodramatični karakter, sa Toovim tradicionalno matematičkim privođenjem završetku fabule, koji baš zbog te njegove preciznosti gubi snagu i početni potencijal. Međutim, Džoni To, za razliku od svojih sunarodnika Ang Lija ili Žang Jimoua, i nikad nije imao tendencuju da stvara monumentalna i krucijalna dela sedme umetnosti, već se naprotiv drži svoje žanrovske opredeljenosti i zbog toga upravo i ima veliki broj sledbenika i poklonika širom sveta.
Mad Detective je solidan film, na momente smešan, zbunjući, šokantan, ali u biti melodramatičan, a ono sto je najbitnije, MD na najbolji način oslikava paralelu i razliku sa svojim Japanskim pandanom Nightmare Detective, između HK i japanske kinematografije.