Killing Bono [2011]
„Killing Bono“ je priča od dva prijatelja iz srednje škole u Dablinu, krajem 70ih. Obojica su sanjali da imaju svoj bend, albume koje će prometni svet, koncerte pred desetinama hiljada ljudi, popularnost planetarnih razmera, svetske turneje, gomilu žena i sve ostalo što ulazi u opis posla rock zvezde. Samo jedan je sve to dobio. Prvi je Neil McCormick, drugi se zove Paul Hewson, poznatiji kao Bono Vox, a njegov bend je U2. Ovo je priča o "looseru".
Film je adaptacija romana Neil McCormacka „I Was Bono’s Doppelgänger”. Često imamo prilike da gledamo filmove, koji nam slikaju težak put muzičara koji je na kraju krunisan uspehom. E pa “Killing Bono” donosi poptuno suprotnu priču. Sudbinu najvećeg broja muzičara, kao što sam autor kaže 99% procenata onih koji ne uspeju u poslu.
„I Was Bono’s Doppelgänger” , kao i film “Killing Bono” delom je autobiografsko delo, koje je malo žačinjeno određenim detaljima, i prvo ćemo pomenuti upravo njih. Na početku najvažnije je reći da McCormick, nikada u stvarnom životu nije planirao ili želeo da ubije Bono Voksa. Malo je verovati da nije bio ljubomoran na njegov uspeh. Jednostavno, tako nešto je veoma teško, kada vas sa svih strana bombarduju slike i priče o uspehu i životu vašeg školskog prijatelja.
Slike onog života o kojem ste zajedno maštali u detinjstvu. Pa ipak, Neil McCormick i Bono Vox su i dan danas dobri prijatelji, nikada nisu ni prestajali da budu, ali opet o njihovom odnosu saznaćete u samom filmu. Još važnija neistina, oko koje se mnogo toga vrti u filmu je prepostavka da je Neil McCormick, koga u filmu glumi Ben Barnes, zabranio Bono Voxu (Martin McCann) da za stalno primi u bend njegovog rođenog brata Ivana (Robert Sheehan). Istina je da je Ivan na samom početku benda, koji će kasnije postati U2 bio gitarista, ali sa njima nije ostao jer je u tom trenutku imao samo 13.godina, par godina mlađi od ostale četvorice. Kada je bend počeo da svira po pubovima, njenu nije bio dozvoljen ulazak u iste.