Miles Davis: Birth of the Cool [2019]
Nakon pauze od nešto više od jedne decenije dobili smo još jedan dokumentarac o Majlsu Dejvisu.
Prvi u nizu je bio iz 2002. godine, film Majka Diba (Mike Dibb) Miles Davis Story, a potom je usledio dve godine kasnije nešto drugačiji dokumentarac sa osvrtom na sedamdesete Miles Electric: A Different Kind of Blue, da bi se pre neku godinu realizovao i biopik Dona Čidla (Don Cheadle) Miles Ahead, koji je naišao na podeljene ocene publike i kritike.
Dve decenije filmova o Majlsu Dejvisu zaokružuje najnoviji film iskusnog Stenlija Nelsona (Stanley Nelson) Miles Davis: Birth of the Cool.
Da li je najnoviji dokumentarac bolji od prethodnih teško je razlučiti, jer biografiju slavnog džezera ne upotpunjuje bolje negoli Kvinsi Trupova (Quincy Troupe) knjiga, a sadrži i gomilu sličnosti sa Dibovim filmom.
Ono što zbunjuje jeste i činjenica da za razliku od filma Miles Electric: A Different Kind of Blue, koji pokriva strikno električnu fazu i nastanak albuma Bitches Brew, Nelsonov uradak ne duguje mnogo albumu Birth of the Cool, čije ime nosi, a tek u obrisima pominje. Tako da ovo nije dokumentarac o korenima, nastanku i značaju albuma iz 1949. godine, već konvencionalni film o turbulentnoj karijeri i životu legendarnog trubača.
Naravno, to ne umanjuje kvalitet izrade filma, koji sadrži gomilu autentičnog arhivskog materijala, izuzetno namontiranog i stavljenog u moderan kontekst za studiranje novih generacija džez umetnika i ljubitelja muzike uopšte gledano.
To je i najveća prednost i najveća mana ovog filma, jer ako neko ko je čitao Trupovu autobiografiju o Majlsu, gledao prethodne dokumentarce i generalno gledano poznaje opus i karijeru Dejvisa, želi da vidi nešto novo ili nepoznato, onda on ovde praktično samo obnavlja znanje, ali ako se neko kojim slučajem prvi put upoznaje sa delom ovog značajnog muzičkog stvaraoca, onda je Birth of the Cool izuzetna polazna tačka.
