Synonyms [2019]
Sinonimi (Synonyms) Nadava Lapida je jedan od najkompleksnijih političkih stejtmenta u novijom istoriji kinematografije. Njegova višeslojna cerebralnost nije laka ni za praćenje, a još je teže pohvatati sve ono što autor želi da poruči ovim ostvarenjem.
Mladi Izraelac dolazi u Pariz kako bi se što savršenije implementirao u društveni život običnih Francuza, upoznao sa kulturom i mlađom generacijom, ali i uz savladavanje jezičkih barijera ovladao gomilom izraza, koji imaju za cilj proširenje njegovog vokabulara, uvežbavanog na ulicama Pariza u klasičnom Kasavetesovskom cinema verite stilu.
Izraelac dolazi u kontakt sa liberalnim komšijama koji ga na prečac prihvataju iz ličnih, sebičnih razloga, kako bi svoje hipsterske kaprice što efektnije saželi u kvazilevičarsko prihvatanje stranaca i njihovo uvođenje u sistem savršenih imitatora života, a suštinski, u krajnje stereotipno francuskom maniru, oni žele samo da spavaju sa njim.
Razapet između svojih izraelskih, otvoreno nacionalno orijentisanih sunarodnika, i svojih čudnih francuskih prijatelja, mladi Joav pokušava da korača zlatnom sredinom, osluškujući duh kapitalizma u želji da preko posla stekne samostalnost.
Sa gubitkom ionako sumnjivog identiteta, Joavu preti i gubitak individualnosti, jer mladost može predstavljati izgovor za naivnost i buntovnost, ali nije izgovor za odustajanje od potrage za istinom i ljubavlju.
Sve ove poruke Nadav Lapid vrlo često prikriva iza apsurdnog humora, koji vrlo često pokazuje beznačajnost nacionalnog identiteta, ali i dezorijetisanost modernih levičarskih ideja, koje su tako potentno srasle uz filmove Kena Louča i Majka Lija, a koje Lapid diže na godarovski nivo repetitivne groteske.
Synonyms je kompleksno ostvarenje inteligentnog sineaste i vizionara, ali i umetničko delo koje iziskuje otvaranje viših čula i prozore kao skrivenim tunelima svesti, što je prilično atipičan zahtev za prosečne gledaoce.
