Dean Wareham Vs. Cheval Sombre - Dean Wareham Vs. Cheval Sombre [2018]
Kao osnivač bandova Galaxy 500 i Luna, sa kojima je 80ih I 90ih postavio temelje pod-žanrovima kao što su dream-pop, slow-core i neo-psychodelia, Dean Wareham je odavno stekao status polu-božanstva na indie rock sceni,. Nakon 2004. godine, kada je Luna prestala da postoji, Wareham se okrenuo solo karijeri i projektima sa svojom partnerkom Brittom Philips. Preko Sonic Booma (aka Petera Kembrea) iz banda Spaceman3, njih dvoje 2009. godine upoznaju Chevala Sombrea (aka Christophera Porporu), čiji je debi Kembre u to vreme producirao. Dean i Britta se, na gitari i basu, priključuju ekipi a istoimeni prvenac nailazi na pozitivne reakcije kritike i publike. Skoro deset godina kasnije, njih dvojica predstavljaju najnoviju saradnju, LP sa obradama „kaubojskih“ pesama. Reformisana Luna je prošle godine objavila A Sentimental Education, koji se takođe sastoji isključivo od obrada, dok je Deanova pasija za poigravanje sa poznatim pesmama je zabeležena i na kompilaciji iz 2006. godina Lunafied, što je i više nego dovoljna preporuka za jednu ovakvu saradnju.
Ono što povezuje prethodni opus ova dva muzičara sa pesmama, koje su odabrali da snime u svojoj verziji, je romantično-melanholični sentiment. Od prvih taktova „The Band In The River“ jasno je da će kompozicija zadržati samo svoje okvire, dok će je Wareham iz mačo usamljenosti Martyja Robbinsa transponovati u svoj dream-pop realm, što ekvivalentno radi i Sombre sa Dylanovom trubadurskom „Tomorrow Is A Long Time“. Još je impresivniji način na koji Cheval uspeva da se „izbori“ sa Blaze Folyjevom „If I Could Only Fly“, gola emocija originala zamenjena je eteričnim vokalnim harmonijama po Velvetovskom instrumentalnom pathosu. Dean je minimalistički, uz pomoć tremolo gitare, zviždanja i testere pokrio dva „filmska“ songa, „Wandr‘in‘ Star“ i „My Rifle, My Pony and Me“ iz Paint Your Wagon i Rio Bravo (Lee Marvin je na filmovima prvu pesmu otpevao a drugu slušao iz ćelije), dok je CS sa svojim baritonom preuzeo još jednog velikana, Townesa Van Zandta i njegovu „Greensboro Woman“. Specijalno mesto na ploči zauzimaju dva tradicionala „Wayfaring Stranger“ i „Alberta“. Na njima se western vajb izmešta u šezdesete i dodaju mu se odjeci sastava kao što su Mamas & the Papas, Simon and Garfunkel ili nekih solo radova Lee Hazlewooda.
Dean Wareham Vs. Cheval Sombre ima fantazmagorične aranžmane na kojima su svirali i Britta Phillips (Luna i Dean & Britta), Anthony LaMarca (War on Drugs) i Will Halsey (Sugarcandy Mountain). Producent Jason Quever je na poznatom terenu, obzirom da je radio i na već pomenutom A Sentimental Education. Verovatno će određeni deo tradicionalno orijentisane publike ovakav „jeretički“ pristup u startu odbaciti, dok će verni fanovi ova dva izvođača uživati. Istina je negde na sredini, za autora ovog teksta ipak na strani naša dva dream-pop desperadosa.
