American Animals [2018]
American Animals je još jedan dodatak brojnoj kolekciji heist-movies uradaka, s tom razlikom što reditelj Bart Lejton (Bart Layton) ovoj istinitoj priči pristupa više iz dokumentarnog ugla naracije, ostavljajući igranom delu ekipe da odradi retrospektivu događaja.
Trapavi pokušaj krađe vrednih umetničkih i istorijskih dela iz univerzitetske biblioteke u Kentakiju i nije mnogo čekao na svoju ekranizaciju.
Jednostavno, loše i tragične vesti u Americi poklapaju jedna drugu, tako da ovaj relativno istorijski gledano blizak događaj se verovatno provukao većini minucioznih analitičara popularnih kradljivaca umetnina.
Lejtonov film je zanimljiv zbog više različitih aspekata.
Prvo, autor ne pokušava da se previše meša u lične odnose kradljivaca, i pušta da oni sopstvenim svedočenjima ogole svoje duše i karaktere. Na taj način, gledaoci sami kontrolišu nivo empatije prema junacima priče, i mogu da adekvatno mere krivicu udarnog kvarteta.
Drugo, kombinovanjem dokumentarnog i igranog dela, dinamika filma nikada ne pada, niti se kreira prostor za stvaranje patosa i beskrajnog patetisanja, karakterističnog za tematski slične uradke.
I kao treće, Lejton ima malo i sreće da su svi pristali da pričaju, da su svi dostupni za svedočenja, kao i da su performansi mlade glumačke ekipe na zavidnom nivou, pružajući dodatni užitak za gledanje.
Ipak, American Animals je uprkos pobrojanim kvalitetima i dalje daleko od najboljih filmova sa sličnom tematikom, i njegov kritički uspeh je baziran pre svega na pokušaju da se priči priđe na kreativan i inventivan način, što jeste za pohvalu, ali da bi se ostavio memorabilniji utisak potrebni su i aspekti koji bi se duže održali u sećanjima ljubiteljima ovakvih žanrovski usmerenih filmova.
