Westworld - Sezona 2
Jedna od ljudskih vrlina ili bar pozitivnih osobina je i znati kada je pravi trenutak da se stavi tačka. Tačka na emotivnu vezu, na posao koji smara, na navijanje za određeni klub, na broj parčeta torte koje možete pojesti od jednom, na vreme koje provodite uz video igre.
Ako ovo osobinu prenesemo na industriju zabave, ponajviše filmova i tv serija lako je pomisliti da su ljudi iz ove oblasti su u ogromnom deficitu sa ovom vrlinom. Možda i jesu, ali se ljudi u industriji zabave često ne vode estetikom ili umetničkom vrednošću nekog dela već jednino novcem.
Dok god iz nečega mogu izvlačiti novac oni će to i raditi po bilo koju cenu. To sad dovodi do različitih situacija, od kojih je jedna da kada gledate neki film ili tv seriju postavite sebi pitanje ko je tu retardiraniji onaj koji piše scenario ili onaj koji daje novac za to. Sa druge strane ponekad imate i fantastično delo u kome se baš sve pogodi kako treba, a onda ves dočekaju sledeći delovi, spon offovi, nove sezone dok se sve to ne razvodnji do potpunog besmisla pri čemu u potpunosti zaboravite na kvalitet izvornog dela.
Prva sezona tv serije „Westworld“ je jedna od tih u kojoj se sve poklopilo kako treba. „Westworld“ možete posmatrati i kao veoma oštru kritiku društva u kome živimo a ponajviše ljudske prirode, jer svako od nas želi da veruje da je produhovljen, civilizovan, napredan, njegova prava priroda bi se upravo otkrila u svetu kome ne postoje nikakva ograničenja.
Svako može da radi upravo ono što krije i od samog sebe, negde duboko u budžacima i tamnim vilajetima svog uma jer u tom svetu ne postoje kazne ili moralna ograničenja, jer taj svet je jedna savršena i živopisna fikcija.
Već smo pisali o utisku prve sezone „Westworld“ i na kraju teksta postavljeno je pitanje, da li je uopste potrebna druga sezona. Pa... nakon pogledane druge sezone, meni lično druga sezona je bila potpuno nepotrebna.
Ovo ne znači da je druga sezona bila loša, naprotiv bila je prilično dobra i uglavnom zanimljiva, ali nije ni približno ostavila tako jak utisak kao prva.
Sa jedne strane ovo je normalno, jer su u prvoj sezoni autori ponudili mnogo novih i zanimljivih stvari, neočekivanih preokreta i vešto su manipulisali simpatijama gledaoca kao određenim likovima. Bilo je toga i u drugoj sezoni ali je utisak prilično bleđi nego u prvoj.
Prva sezona je imala veoma efektan kraj izuzetno skrojene priče. Druga sezona ne ostavlja takav utisak i pored toga što autori tvrde da imaju već gotovu priču koju će nam isporučiti u sledećim sezonama.
Pomalo se bojim da sve ovo u sledećim sezonama ne postane papazjanija koja je toliko karakteristična za većinu američkih tv serija, koje nakon odlične prve sezone počnu da lutaju iz sezone u sezonu i ne stignu apsolutno nigde, poput recimo tv serije „Lost“ a siguran sam da ima još mnogo takvih primera.
„Westworld“ i dalje ima dosta toga da ponudi. Glumačka ekipa je izvanredna kao i produkcija, scenografija, muzika. Druga sezona je završena na način koji omogućava bezbroj različitih puteva u budućnosti, pa će biti veoma zanimljivo kojim od njih će autori krenuti.
Nakon poslednjih Fordovih reči, na kraju prve sezone „I got this...a prison of our own sins. 'Cause you don't want to change. Or cannot change. Because you're only human, after all“ nema se šta dodati, ostaje samo tišina u kojoj trebamo da pogledamo sebe, oko sebe i vidimo da li možemo da se menjamo ili ne. Druga sezona, kao i sve sledeće su nam uskratile taj momenat, jer verujem da će pokušati da daju odgovor na pitanje, koji ipak moramo sami pronaći.
