Gemini [2017]
Film Gemini, Arona Kaca (Aaron Katz), u najboljoj neo-noir tradiciji opisuje neobična događanja u modernom Los Anđelesu, i to u vrlo kratkom vremenskom periodu koji zahvata 2 do 3 dana.
Iako možda ne tako efektan kao Linčov Mulholland Drive, a čiji narativnu osnovu Kac u dobroj meri preuzima, Gemini stilski svakako mnogo više nalikuje Altmanovim klasicima The Long Goodbye i California Split, s tom razlikom što umesto legendarnog Eliota Gulda (Elliot Gould) imamo vodeće ženske likove koje portretišu Zoi Kravic (Zoe Kravitz) i Lola Kirke.
Najbitnija stvar vezana za Kacov uradak, a imajuću u vidu sve gore navedeno, jeste činjenica da je Gemini pre svega film atmosfere, nema tu mnogo saspensa, akcije, niti naročite dramatike, i sve je u funkciji oslikavanja, maksimalno prilagođeno koloritnom i vizuelnom identitetu zahteva modernog neo-noira.
Postupci glavnih likova, kao i epizodista, vođeni su isključivo njihovom duhovnom i moralnom posrnulošću, potpuno u skladu sa shvatanjima milenijalaca, čija se životna filozofija i egzistencija svode na besomučno kucanje kratkih i besmislenih poruka, poduprtim pričom o beznačajnijim stvarima, svetlosnim godinama udaljenim od realnosti. Nešto što je kvalitetno vivisecirano u prošlogodišnjem Ingrid Goes West.
Imajući u vidu indolentnost i nezainteresovanost za svet oko sebe, i maksimalnu okrenutost samom sebi (narcisoidnost i sebičnjaštvo!), postupci glavne junakinje (i ostalih) nipošto ne iznenađuju, već mu dođu kao logičan sled i rasplet tragičnih događaja.
Gemini nije film za one koji traže akciju karakterističnu za većinu krini-trilera, ali je svakako odlična osnova za one retke koji žele nešto malo više od filma, a ne samo puku i prostu zabavu.
