Umetnost džez trija kroz 5 modernih albuma

Jun 21, 2018

Ako ste ljubitelji klavirskog džez trija, postoje umetnici na klaviru koji su svoje karijere gradili tiho, daleko od očiju šire javnosti, uglavnom snimajući albume na širokoj tradiciji popularnih američkih brodvejskih standarda, dok su u isto vreme uspevali čak i da budu vrsni pedagozi.

Evo liste 5 intersantnih albuma i 5 sjajnih umetnika čije delo zaslužuje veću pažnju i interesovanje.

Eddie Higgins

Portrait in Black and White

Edi Higins je jedan od onih čija karijera dugo traje, a da nije nailazila na veće intersovanje javnosti. Uprkos toj činjenici, Higinsova karijera je imala konstantan uspon, i njegovo interesovanje za be-bop i džez muziku dosežu kreativno savršenstvo tokom turbulentnih sedamdesetih.

Međutim, svoje najbolje albume Higins izbacuje u narednim dekadama, a Portreti u crnom i belom nam donose savršen kolaž klasičnih standarda, brazilskih melodja i klasičnih minijatura, kao što u Foreova Pavana, Bahova Sičilijana i Rahmanjinova Vokaliza.

Pojačan ritam sekcijom Don Vilner/Džejms Martin, Portreti su jedan od Higinsovih nasvetlijih momenata.

Kenny Werner

Peace

Pedagog sa Berklija, Keni Verner, jedan je od najznačajnijih i najuticajnijih pijanista današnjice, ali je njegova karijera godinama tekla prilično tiho, uprkos neverovatnoj tehnici i improvizatorskom umeću.

Album Peace, snimljen uživo 2003. godine za Blue Note Records, sažima sve Vernerove kvalitete: kreativno i inventivno sagledavanje, analiziranje i izvođenje džez standarda različitih stilova i epoha, plus nekoliko značajnih autorskih kompozicija.

Uz internacionalnu ritam sekciju u sastavu Johanes Vajdenmeler i Ari Hening, Peace je album za uživanje.

Fred Hersch

Trio Plays Standards

Fred Herš je legendarni američki kompozitor, pijanista i dugogodišnji edukator na Konzervatorijumu Nju Ingland.

Karijera koja traje gotovo 40 godina prožeta je gomilom velikih dostignuća na polju džez umetnosti, uz brojne nagrade i priznanja. Nažalost, Heršov život satkan je i od borbe protiv HIV virusa, usled kojeg je i bio u komi dva meseca tokom 2008. godine.

Njegovo vrhunsko izvođenje standarda u okviru trija iz 1994. godine, sa Druom Grisom na basu i Tomom Rejnijem na bubnjevima, satkano je od kolaža kompozicija različitih autora: od Elingtona i Strejhorna, preko Rolinsa, Monka, Majlsa, pa sve do Orneta Kolmana, uz par autorskih.

Steve Kuhn

Pavane for a Dead Princess

Stiv Kunova karijera traje gotovo 60 godina, i on i dan danas sa svojih 80 godina nastupa i koncertira.

Kada se provukao kroz fuzijom osenčene sedamdesete godine, Kun svoje albume mahom koncipira na be-bop tradiciji, mešajući vrlo uspešno svoju klasičnu edukaciju sa džez muzikom.

Pavana za mrtvu princezu predstavlja savršenu fuziju klasične i džez muzike. Uz Dejvida Finka na kontrabasu i Bili Dramonda na bubnjevima, trio izvodi obrade kompozicija Debisija, Ravela, Bramsa, Šopena i Čajkovskog.

Kenny Barron

Scratch

Keni Beron je danas jedan od najpriznatijih i najpoštovaniih pijanista današnjice. Za taj status bile su potrebne godine marljivog rada, preko stotinu snimljenih albuma i rad na edukaciji generacija studenata na Univerzitetu u Nju Džerziju i legendarnom Džulijardu.

Album Scratch najbolji je pokazatelj tehničkog i stilskog umeća ovog vrsnog pijaniste, i donosi nam i najlepšu Beronovu kompoziciju Song for Abudallah, posvećenu južnoafričkom kolegi i pijanisti Abdulahu Ibrahimu.

Uz Dejva Holanda na kontrabasu i Danijela Humeira na bubnjevima, Scratch je jedan od najboljih džez albuma klavirskog trija u istoriji džeza.