Lost in Space [2018]
Poslednjih nekoliko godina postoj primetan trend u žanru naučne fantastike, kada govorimo o filmovima i tv serijama, da se fokus ponovo vraća na svemir, njegovo istraživanje, putovanje istim i kao i naseljavanje drugih planeta.
Kada je žanr naučne fantastike eksplodirao sredinom prošlog veka doalzilo je do velikog napretka u nauci, čovek je poleteo u svemir, sleteo na mesec, i u tom trenutku delovalo je da smo samo na korak od ozbiljnog osvajanja svemira.
Krajem istog tog veka delovalo je kao je svemir kao tema filmova i tv serija postao potpuno zaboravljen. Ovim žanrom zavladali su vampiri i zombiji (ja lično nikada nisam mogao da shvatim kome to može uopšte biti interesantno), pa poneka distropija i postapokaliptična vizija budućnosti.
Novo nastalo interesovanje može biti jednostano deo kružnog ciklusa, gde se svaka moda vraća posle nekog vremena, moguće je da su ljudi postali ponovo zaintrigirani svemirom nakon potvrde naučnika da je svemir prepun planeta od kojih bi neke mogle biti pogodne za život.
A moguće je da se čovečanstvo konačno osvestilo, nakon očigledih klimatskih promena i veoma mračnih prognoza brojnih naučnika, da su nam dani an ovoj planeti konačno odbrojani i da umesto se potrudimo i sredimo šte se srediti može, lakše je da maštamo da sa nje pobegnemo.
Sve u svemu, mi smo poslednjih nekoliko godina dobili sasvim pristojne tv serije koje se bave sledećim velikim korakom u razvoju čovečanstva, osvajanjem svemira, što pak možemo smatrati pozitivnom pojavom jer upravo su takvi televizijski programi inspirisali mnoge ljude za naučna i tehnološka otkrića bez kojih sada ne možemo da živimo, a samo pre par desetina godina bila su i sama u domenu naučne fantastike.
Pored fantastične “Battlestar Galactica” u prošloj deceniji možemo izdvojiti i jednako fantastičan “Firefly” seriju koja nije dugo poživela ali je ostavila neizbrisiv trag. U poslednjih nekoliko godina imali smo sasvim pristojnu ponudu uglavnom u produkciji Sci Fi kanala, “Dark Matter”, “Killjoys”, kao i fantastični “The Expanse” i od ove godine ponovo “Star Trek” i veoma zanimljivi “The Orville”. Ako ovo gledamo kao deo ukupne svetske produkcije, broj ovih tv serija deluje beznačajno, ali ako gledamo koliko ih je bilo pre početkom veka, njihov broj možemo smatrati sasvim pristojnim.
Ono što možemo primetiti da, kao i mnogo toga što se snima poslednjih godina, originalnih ideja je sve manje dok se veoma brzo i lako poteže za rimejkovima, što nekako dođe kao igranje na sigurnu loptu. Ako tako gledamo onda je bilo samo pitanje vreemena kada će neko napraviti rimejk, nekada veoma popularne tv serije “Lost In Space”, i ove godine to je učinio Netflix.
“Lost in Space” je serija koja originalno emitovana od 1965. godine do 1968. i imala je 84. epizoda. U njoj smo pratili doživljaje porodice Robinson, svemirskih kolonista, čiji svemirski brod skrene sa kursa i oni moraju da se nose sa raznim neprilikama i avanturama na svom putu do novog doma.
Naravno i ova ideja imala je inspiraciju u veoma popularnom romanu “The Swiss Family Robinson” Johanna Davida Wyssa, objavljenog 1812.godine, gde pratimo avanture porodice Robinson koja se nakon nezgodne na moru nasuka na pusto ostrvo u Tihom okeanu.
Originalna serija dobila je i svoju filmsku ekranizaciju 1998.godine sa Williamom Hurtom, Mimi Rodgers, Heather Graham, Gary Odlmanom i Mat LaBlancom u glavnim ulogama, dok je 2004.godine snimljena pilot epizoda “The Robinsons: Lost In Space”, na kojoj su radili tvorci tv serije “Battlestar Galactica” pa čak koristili i scenografiju iz te tv serije, ali dalje od ovega nije se išlo.
Najnoviju ekranizacija dolazi iz Netflixove kuhinje, i u glavnim ulogama imamo Molly Parker (Maureen Robinson) , Toby Stephensa (John Robinson), Maxwela Jenkinsa (Will Robinson), Taylor Russel (Judy Robinson), Mina Sundwall (Molly Robinson), Ignacio Serricchio (Don West) i Parker Posey (Dr. Smith). Iako su sve ovo likovi koji su kreirani još u originalnoj tv seriji, u ovoj su dobili malo drugačije uloge, pa čak i polove.
Na putu ka novom domu, u sistemu zvezde Alpha Centauri, dolazi do nesreće nakon koje se porodica Robinson, sa svojim svemirskim brodom klase “Jupiter” (koja je u stvari deo većeg matičnog broda) nađe nasukana na obližnjoj nepoznatoj planeti, bez ikakvog kontakta ili saznanja da li je još neko preživeo i šta je sa njihovim matičnim brodom.
Od prvog trenutka na novoj planeti kreće ozbiljna i grčevita borba za preživljavanje, i kroz 10 epizode, koje više deluju kao jedan film od 10 sati, imamo prilike da gledamo priču o jednoj, na početku disfunkcionalnoj porodici i njihovim odnosima dok su negostoljubiva planeta, vanzemalski oblici života, svemirski brodovi samo scenografija ove porodične drame.
Jedan od glavnih likova Don West, koji uzgred nije kolonista, već samo inženjer na brodu koji prevozi specijalno odabrane koloniste, do novog doma nakon čega se vraća svojoj sumornoj budućnosti na planeti koja umire, u jednom trenutku iznosi konstataciju koja bi mogla da opiše ne samo ljudsku prirodu likova ove tv serije , već ljudsku prirodu uopšte “Svi oni (kolonisti) kreću na novi svet u potrazi za novim životom, a pri tome sa sobom nose sav svoj teret koga i ne pokušavaju da se reše...” sve u svemu, od sebe ne možete pobeći sve jedno da li odete i živite u Londonu, Njujorku, Minhenu ili Alfa Cenatauriju.
Uz veoma dobru glumačku ekipu, u kojoj Parker Posey briljira u ulozi zle dr. Smith, koja je pak na svoj način, personifikacija one sebične i narcisoidne mračne strane čovečanstva, a zatim i jasno seciranje ljudske prirode predstavljeno kroz postupke nasukanih kolonista i njihovih ružnih osobina i mana, onih za koje se svi nadamo ili ne želimo da priznamo da ih imamo, bar dok se ne stvore dovoljno kritični uslovi za njih da izbiju na površinu, ali takođe i trijumfu onih osobina koje nas čine pristojnim ljudskim bićima uprkos istim kritičnim uslovima "Lost in Space" je jedna veoma dobra porodična drama.
Ako uz sve to dodate odlične vizuelni efekte i scenografiju koji su dostojni su jednog velikog blockbuster hita, mada ta granica, između kvaliteta filmske i televizijske produkcije već neko vreme gotovo da ne postoji, dobijamo sasvim dobru i zanimljivu prvu sezonu koja se gleda u jednom dahu, i seriju čije ćemo nastavak sa nestrpljenjem očekivati sledeće godine, naravno ako ga bude.
