33 godina Crnih kodova braće Marsalis
Tačno pre 33 godine braća Marsalis, kao vunderkindi pijaniste iz Nju Orleansa Elisa Marsalisa, bili su usponu snage.
Vinton (truba) i Brenford (saksofon) u svojim dvadesetim godinama zvučali su onako kako su to decenijama pre njih opisivali besprekorne džez umetnike – mladi lavovi.
Međutim, iako tehnički i stilski besprekorni, oštroumni, vispreni i inteligentni, ni oni jednostavno nisu mogli da pobegnu od prokletstva sujete.
Iako godinu dana mlađi od svog brata, Vinton se upornošću i posvećenošću nametnuo kao lider sastava, i njihov najbolji zajednički album biće potpisan Vintonovim imenom.
Te 1985. braća Marsalis će uvesti u studio Kenija Kirklenda na klaviru, Čarnet Mofeta na basu i Džefa Tejna Votsa na bubnjevima, i snimiti jedan od najznačajnijih džez albuma te epohe, nazvan Black Codes.
Već od početnih sinkopiranih udaraca Kirklenda i Votsa na naslovnoj kompoziciji, jasno je da se radi o kompleksnom ostvarenju koje nosi izgrađen stav i autoritet.
Vintonova truba uglavnom ima vodeću ulogu, ali je nemoguće zaobići ni besprekornu ritam sekciju, te Brenfordov saks i Kirklendove klavirske minijature.
Black Codes poseduje post-bop energiju Majlsovog drugog kvinteta, a zajmi najbolje od zvuka Henkokovog trija sa Ronom Karterom i Tonijem Vilijemsom.
Međutim, Crni kodovi nisu samo muzički značajni, već su i istorijski gledano prekretnica.
Nakon ovog albuma nastaje jedan od najvećih džez raskola. Brenford će samo nekoliko meseci nakon albuma prihvatiti poziv Stinga i otići na turneju sa njim, koja će rezultovati i snimanjima albuma. Međutim, Vinton bi sve to i prihvatio da Brenford sa sobom nije poveo i pijanistu Kirklenda, za čiji se zvuk mlađi brat Marsalis vezao.
Razlaz braće Marsalis neće biti samo poslovni, već i stilski. Brenford, otvorenijeg duha i spreman da ekperimentiše, otići će u pop i fank, i modernije mejsnstrim žanrove, te će se povremeno vraćati post-bopu, a Vinton, tvrdokorni i zakleti protivnik trivijalizacije muzike, otići će u tradicionalizam, i posvetiće karijeru očuvanju džez nasleđa, svirajući mahom kombinaciju džez žanrova pre pojave be-bopa.
Ipak, jedno je sigurno da i danas, 33 godina kasnije, Black Codes predstavlja jedno od najviših muzičkih dostignuća braće Marsalis.
