ELEX [2017]
Jedna od glavnih odlika, ne samo ljudi već i inteligentnih bića je da uče iz svojih grešaka. Na osnovu najnovije video igre „Elex“ izgleda da se ovo ne odnosi na nemački razvojni tim Piranha Bytes. Piranha Bytes su tim koji ima tačno dve decenije iza sebe popularne video igre, iz Gothic, a zatim i Risen serijala.
„Elex“, za razliku od svih prethodnih igrara koje su svojom tematikom naginjale ka epskoj fantastici, na prvi pogled interesantan spoj naučne i epske fantastike. Radnja je smeštena na svet koji se zove Magalan. Planetu koja je doživela katastrofu apokaliptičnih razmera nakon sudara sa kometom, došlo je do uništenja čitave civilizacije, ostavljajući malobrojne preživele u konstantnoj i brutalnoj borbi za opstanak.
Kometa koje je pala na planetu sa sobom je donela neki čudan element po nazivom elexit koji je na različite načine uticao i promenio živi svet planete. Nekima je dao gotovo magične moći a neke je pretvorio u bezumne mutirane zveri. Iz haosa koji je nastao nakon apokalipse vremenom su se formirale četiri glavne frakcije.
Berserkeri su najviše nalik nekoj nordijskoj srednjevekovnoj kulturi. Imaju svoje zakone, koji su ponekada veoma nelogični i nazadni, i koje poštuju do poslednjeg slova. Razvili su poseban način prerade elexita od koga dobijaju manu koja im omogućava magijske sposobnosti. Berserkeri poštuju prirodu pre svega i upotreba tehnologije je u njihovom društvu zločin.
Tehnologiju smatraju izvorom zla koje je dovelo do propasti sveta. Razvili su specifičan način upotrebe svojih magija za ponovno oživljavanje sveta i pretvaranje postapokaliptičene pustinje u svet pun života i zelenila.
Outlaws su frakcija tipična za postapokaliptične svetova kakve smo imali prilike da vidimo u „Mad Max“ filmovima kao i u igrama iz Fallout serijala. Sebični otpadnici koji žive u prividnoj slobodi dok god mogu svom vođi ali i sebi da stvaraju profit. Način na koji dolaze do profita nije bitan.
Clerics su religiozni fanatici opsednuti tehnologijom. Iz elexita oni stvaraju neiscrpne izvore energije za razna oružja koja koriste kao i ogromne robote koje koriste u borbi.
Albs su najratobornija frakcija čiji pripadnici elexit, naravno u prerađenom obliku, koriste kao drogu koja im daje nadljudske sposobnosti ali ih lišava svih emocija i pretvara u mašine.
„Elex“ je akcioni RPG sa pogledom iz trećeg lica, kakvi su bili i Gothic i Risen. Sa obzirom na raznovsnost frakcija, moći ćete da koristite sve od mačeva, lukova, preko vatrenog oružja do laserskih pušaka i ručnih bacača. Naravno i magije, koja dolazi kasnije u igri ako izaberete da se pridužite frakciji berserkera. Sa sobom možete povesti jednog kompanjona od od 5 koliko ih ima u igri i koje ćete vremenom skupiti. Svaki od njih ima svoju neku priču koju možete pratiti.
Lik koga vodite zove se Jax i on je alb komandant koga izdaju njegovi saborci, obore njegovu letelicu i ostave ga u bespuću misleći da je mrtav. Jax, bez elexa, počinje da gubi nadljuske sposobnosti i da po prvi put oseća ljudske emocije što mu umnogome otežava borbu za opstanak. I tu počinje jedan od problema ove igre. Kao i kod večine prethodnih ostvarenja ovog tima, pre svega Gothica, na samom početku vi ste veoma slabi, i gotovo sve što vidite u igri a mrda može vam doći glave.
Za razliku od igrara poput Skyrima ili Fallouta, u kojima je sam početak igranja veoma dobro izbalansiran i gde se većina protivnika skalira u onosu na vašu nivo, ovde to nije slučaj. To znači da ćete prvi deo igre, recimo prvih deset nivoa provesti u stalnom bežanju i skakanju, što vam omočućava jatpack koji nosite na ledjima.
Za se to vreme gotovo da nepostoji stvor ili neprijatelj koga možete savladati u borbi prsa u prsa, pa će se borba uglavnom svoditi na to da se svojim jatpackom popnete negde gde vas neprijatelj ne može dohvatiti i do besvesti ga gađati iz bilo kog dalekomentnog oružja koje imate kod sebe.
To ponekad može prerasti i veoma dosadne i naporne momente jer to može potrajati veoma dugo, posebno ako uz sebe nemate kompanjona, koji iako jači od vas i koji nanosi više štete, često ne uspe da pogodi neprijatelja. Iako će on, ona ili to, zavisi koga vodite, početi da puca na neprijatelja na koga i vi pucate, neće se obazirati da li postoje prepreke ka njegovoj meti, tako da se često može desiti da, ako ste recimo negde visoko , na nekoj steni, on puca u tlo ispred sebe umesto da doje do ivice i pokuša da pogodi neprijatelja.
Rešavanje ovakvih problema su AI rutine koje su postale standardne za sve igre u kojima imate kompjuterski vođene likove.
Samo sticanje nivoa u početku je veoma sporo. Najveći broj iskustvenih poena dobijate završavanjem kvestova, a broj kvestova koje možete završti dok ste tako slabi je veoma mali, pa rešavanje postaje pravo mučenje jer se, kao što rekoh sve svodi na besomučno bežanje i skrivanje, što na prvi pogled deluje zanimljivo, poput neke survival igre, ali posle izvesnog vremena postaje dosadno i iscrpljujuće.
Moguće da Piranha Bytes ovakav gejmplej ne smatra problematičnim, što opet znači da ne prate želje svojih igrača, koji upravo ovakav balans smatraju lošim još od njihove prve igre. Ja lično sam bio više nego jednom na ivici da u potpunosti napustim igru i sa zadovoljstvom je deinstaliram, kao što sam uradio sa „Gothic I“ baš iz ovog razloga.
Brojni tehnički problemi koji prate proizvode ovog tima i dalje su tu. Objekti će se preklapati, propadati jedni kroz druge, animacije su povremeno prilično nezgrapne. Recimo ako neki od karaktera prekrsti ruke na grudima, vrh balčaka mača proći će kroz ruku. Ovakve sitnice su nešto što je tim trebao poodavno da sredi u endžinu koji očigledno koriste sve njihove igre.
Moguće je da developeri i ovakve probleme ne vide kao bitne, ali kada neko iza sebe ima toliko godina i toliko igara ovako nešto je nedopstivo.
Pored brojnih nedostataka kako u tehničkom aspektu kako i gejmpleju, većina igrača koju će privući ova igra, na sve ovo je već navikla iz Gothica i Risena, pa će možda i olako preći preko svega i posvetiti se svetu koji nam igra nudi.
A sam svet je prilično velik i sastavljen iz različitih bioma kroz koje možeta bežite od različitih stvorova, veoma nalik onima viđenim u pretodnim igrama.
Postoji šumoviti deo, pustinja, planine pokrivene snegom kao i kameniti deo kojim teku reke lave. Imate nekoliko gradova koji uglavnom pripadaju gorepomenutim frakcijama. Kroz ceo svet nalazićete na ruševine uništene civilizacije, stare zgrade, fabrike, benziske pumpe, napuštene automobile, i sve to podseća na svet u kome živimo, tako da mi nije baš jasno zašto radnju nisu jednostavno stavili u budućnost naše planete.
Kako napredujete otvaraće vam se razne mogućnosti za napredovanje i učenje novih osobina. Kada steknete dovoljno poena kod neke od frakcija, možete postati njihov pripadnik što će vam dati mogućnosti za učenje nekih njima karakteristićnih veština, magija, kao i na pristup kvalitetnijoj opremi koja je rezervisana samo za njihove pripadnike.
Nekada se ciljevi misija dobijenih od određenih frakcija mogu preklapati, što znači da ćete često morati da zauzmete stranu, što ima za rezultat odnos sveta i određenih karaktera prema vama, i ponekada se znatno kasnije može ispostaviti da ta odluka može negativno uticati na put koji ste izabrali.
Sve u svemu, „Elex“ je tipična igra za Piranha Bytes, ogroman svet koji je zanimljivo istraživati, ništa manje gora ili bolja od njihovih prethodnih projekata, i jedina razlika u odnosu na ostale igra je novi svet koji vam u početku može biti veoma zanimljiv, ali pitanje je da li je to dovoljno da zažmurite na nedostate koje muče ovu igru.
Ako ste očekivali igru koja može rame uz rame stajati sa „Witcher 3“, „Skyrim“ ili „Fallout“, morate biti spremni da „Elex“ nije u istoj ligi sa ovim naslovima. Ako ste ljubitelj igara Piranha Bytesa, ili uopšte ovakvog tipa RPG igrara, kome je sadržaj bitniji od samog vizulenog aspketa onda možete i uživati u ovoj igri, ionako se ništa slično ne očekuje uskoro na tržištu.
