Thor: Ragnarok [2017]
Najnoviji film iz Marvelove kuhinje je „Thor: Ragnarok“, treći film u kome je glavna figura plavokosi noridjski bog groma Thor, koga naravno kao i u svim prethodnim filmovima glumi australijski glumac Chris Hemsworth.
Postoji nekoliko stvari koje se daju primetiti odmah na početku filma. Svedoci smo neverovatne hiperpordukcije filmova ali i tv serija koje svoju ispiraciju crpe iz stripova, ponajviše iz dve izdavačke kuće Marvela, i DC Comics. Ovoliko mnogo filmova će pre ili kasnije stvoriti prezacićenje kod publike tako da kreatori ovih filmova moraju da se dovijaju na razne načine kako bi uneli malo preko potrebne svežine, a to rade pre svega ili praćenjem trendova, ili ako su malo hrabriji unesu neku novinu.
Obično, ako se neka od tih novina pokaže kao uspešna kod publike onda svi krenu da koriste dok se ista ne izliže previše ili ne smisli neka nova.
Tako smo imali slučaj da je Nolan u odličnoj trilogiji o Betmenu, sa Christianom Baleom, prikazao moralnu stranu superheroja, prikazao je običnog čoveka koji konstantno preispituje sebe i svoje postupke, uz normalno mnogo akcije, specijanih efekata itd. To je veoma dobro prošlo kod publike , pa je onda to i Marvel uradio svojim herojima.
I tu je kod dobrog dela marvelovih filmova nastao glavni problem. Nisu napravili dobar balans svih elemenata, pa je često bilo previše kukanja, moralisanja, smaranja i kao i uvek previše akcije a malo smislenih dijaloga, pa su filmovi počeli da bivaju dosadni. Onda su stidljivo pokušali novi pristup sa filmovima „Guardians of Galaxy“ i „Deadpool“ , uneli prilično humora, koji je veoma dobro bio izbalansiran sa ostalim elementima tako da smo imali veoma zabavne i opuštene filmova, kakvi su filmovi o superherojima trebali biti od samog početka.
Sa „Thor: Ragnarok“ Marvel je pokušao da prati trendove i u tome imao polovičan uspeh. Sa jedne strane pokazalo se da humor dobro prolazi pa su ubacili dosta smešnih momenata, koji sami po sebi su veoma zabavni ali pitanje je da li su na pravom mestu. Ragnarok je događaj ravan apokalipsi u nordijskog mitologiji, a u Marvelovom univerzumu je vezan za uništenja Asgarda, mesta odakle potiču i gde žive nordijski bogovi.
Naravno sve ovo znači da na ekranu imamo mnogo uništavnja i reke jadnih ljudi, makar oni bili i fiktivni stanovnci mitskog sveta koji u plamenu i borbi gube svoje domove i bore se za goli život. Ovo je manje više viđena situacija iz filma Avengers 2 ali samo sa mnogo više humora, za koji ponekad deluje da mi tu i nije baš mesto. Thor je trilogija, i ako pogledamo prethodna dva filma humor nije bio u prvom planu, deluje da je treći deo prilično van kursa koji su postavili njegovi prethodnici.
Još jedan od trendova koji su kreatori pokušali da prate je inspiracija pop kulturom 80ih. Već na prvoj akcionoj sceni kao muzičku podlogu imamo „Immigrant Song“ benda Led Zeppelin (doduše, ova pesma je sa početka 70ih), koja deluje kao stvorena za ovaj film. Inspiracija 80im nije stala samo ovde, imamo je i na mnogim mestima u scenografiji, u dijalozima, što u određenim trenucima deluje šarmantno i pored činjenica da je inspiracija pronađena u, bar meni lično, „gadnoj“ mejnstrim kulturi 80ih.
Reditelj ovog filma je novozelandski režiser Taike Waititi, koji iza sebe već ima par veoma dobrih filmova poput komedija „What We Do In The Shadows“ i „Hunt for the Wilder People“. Iako se na njegov rad na filmu „Thor: Ragnarok“ ne mogu naći prevelike zamerke ipak ima onih sitnih koje smo već napomenuli, poput momenata sa neadekvatnim humorom u određenim scenama gde nema opravdanja za tako nešto. Pozitivna stvar su veoma dobro tempirane i vremenski ograničene scene koje ne traju predugo i samim tim ne smaraju previše.
Sa druge strane lepo je ponovo gledati jedan neobavezan film, čiji je jednini zadatak da vas zabavi i ništa više od toga. Sve glavne likove vidimo u potpuno drugom svetlu u odnosu na prethodne filmove. Thor je više šaljivdžija nego opasni bog, Banner (Mark Rufalo) nije toliko ozbiljan i napet, a Loki (Tom Hiddlestone) je veoma zabavan i simpatičan, čak i Heli (Cate Blanchet) kao boginja smrti, ima poprilično smisla za humor.
„Thor: Ragnarok“ nije ništa više od još jednog filma iz Marvelovog univerzuma, zabavan je za gledanje, nasmejaće vas i oraspoložiti što je i glavni cilj jednog ovakvog filma.
