GistroFM: Sixteen, Clumsy & Shy
Osoba koji nema dete u sebi je obična, predvidiva, najčešće nekreativna, „snovi“ je asociraju isključivo na spavanje, vreme sa njom prolazi sporo i možete je pronaći u svakom parku, kafiću i na svakoj društvenoj mreži. Međutim, osoba kojoj se život sveo samo na odgajanje deteta u sebi može biti previše naivna i ranjiva za ovaj svet, često nerealna i mogu je povrediti razne sitnice. Ako u vama preovladava dete, a imate na primer 40 i kusur godina, svet će vas boleti mnogo više nego ostale. A treba imati u vidu da svet boli i one koji su sasvim odrasli i čija se većina planova svodi samo na to kako doći do velike love. Život ne vredi mnogo ako nemamo radoznalog klinca u srcu, ali isto tako ćemo ga obezvrediti ako dozvolimo da nas to dete vodi kroz život. Zato je balans najbolje rešenje. Mi smo ti koji treba da vode to dete kroz život, a ne ono nas.
Kao i mnoge druge stvari u životu, tako i za ovo znam kako bi trebalo biti u teoriji. I priznajem da se trudim: pokušavam da tražim sreću i na drugim mestima osim onih na kojima dolazim do nove muzike, vreme za igru pokušavam da izjednačim sa „sad mora da se radi da se zaradi“ vremenom, a ako ne uspem, onda od te igre probam da napravim ono od čega se zarađuje. Pokušavam već godinama. I nekad uspem, ali češće ne. I onda nakon što me život išamara i podseti da živim među zverima, a ne drugarima, da najveći broj ljudi voli samo sebe i da su spremni bukvalno sve da urade kako bi zaštitili sebe, sebe i sebe, ali kao i činjenicu da sam konj od 46, onda pobegnem među svoje igračke. A gotovo sve moje igračke se nalaze u muzici. Tako onda nekad pustim The Smiths, isti bend koji sam puštao sebi kada sam bio u srednjoj školi i kao svako nezrelo derište se pronađem u stihovima „Sixteen, clumsy and shy, that’s the story of my life“. I onda slažem samog sebe kako nisam sam, kako eto, ima još neko ko se oseća isto kao ja, bez obzira što je taj neko napisao tu pesmu kada je imao 20 godina manje nego ja sada. I bude mi lakše celih 220 sekundi, koliko pesma traje. Onda tražim sledeću takvu pesmu, a pošto sam manijak za muziku, uvek je nađem. I tako dugo. To je glavni razlog zašto se današnja Gistro FM epizoda zove kako se zove i zašto je na njenom omotu baš ova fotka.
Demijen Rajs je odrastao čovek koji voli iskreno i veliko poput deteta. Dokaz za to imamo u gotovo svim stihovima koje je napisao, a posebno među onima koji krase njegov treći album My Favorite Faded Fantasy. Mnogo sam zavoleo tu ploču kada se pojavila, a i danas mi često svrati u život. Malo sam se šokirao kada sam pre neki dan provalio da je prošla cela decenija od kada se ovaj album pojavio...valjda zato jer sam imao 16 i onda i sada. Zato je on današnji Gistro evergreen.
Još luđi podatak je da su prošle više od dve decenije od albuma No Cities Left kanadske grupe The Dears. Njih sam baš mnogo i često slušao početkom veka. Posle su The Dears snimili još 6-7 albuma, ali nikad nisu prišli ni blizu ovom remek-delu. Siguran sam da bi mladi Morisi na neki način zdušno podržao Marija Lajtburna i ekipu. Zato je taj njihov album današnji Gistro evergreen broj dva.
Od novih albuma koji će obeležiti ovu godinu, danas slušamo sjajne Tindersticks. Oni su u jednom trenutku svoje karijere napravili petogodišnju pauzu, Stjuart Stejpls je otpustio pola benda i počeo da svira sa novim muzičarima, žanrovski su napravili mali zaokret i većina nas koja ih voli od prvog albuma nije bila preterano oduševljena tim promenama. Ali pesmu po pesmu, album po album, Tindersticks su bivali sve bolji, da bi sa ovim novim izdanjem Soft Tissue snimili verovatno najlepši album iz drugog dela karijere. Svako ko voli soul iz sedamdesetih i kome se pegla od sveta u kome živimo ovde može pronaći neki stih za sebe.
Novi izdanje, koje ne zvuči uopšte loše, imaju i indie folk veterani Bright Eyes, ali i kultni noise rock bend iz Ostina The Jesus Lizard. Njihov koncert je bio jedan od prvih koji sam posetio kada sam se 2018. odselio u Ameriku i mislim da mi Teksas nije mogao prirediti lepšu dobrodošlicu. Novi album nastavlja baš tamo gde su stali sa prethodnim, onim koji je objavljen pre četvrt veka.
Pored njih u današnjoj emisiji slušamo još Četa Bejkera, Toma Vejtsa, nove The The, najvaljujem beogradski koncert Bila Frizela, slušamo muziku iz filma Il Postino, a tu su i Yo La Tengo, Adam Koen, Leonardov sin, Tauns Van Zant, Kerol King, Hole, Stiv Vin i mnogi drugi.
Odrasli ili ne, zaštićeni ili na vetrometini, voljeni ili prezreni, odmorni ili umorni, letnji ili jesenji, bez obzira na to kakvi ste ove sunčane nedelje, cenim da su dobre šanse da pronađete neku pesmu za svoju dušu u ovoj Gistro FM epizodi.
