GistroFM: Muzika za sitne noćne sate
Broj noći koje sam prespavao je tek nešto malo veći u odnosu na one tokom kojih sam dočekao prve zrake sunca. To nema veze sa insomnijom koliko sa ljubavlju prema gluvom dobu. Tada mogu da čujem svoje misli, a odluke koje donesem često imaju mnogo više smisla nego one koje sam smislio preko dana. Tada i muziku čujem na drugačiji način, a to je jedan od razloga zašto je i današnji Gistro FM jedan od mnogih kojima je noć inspiracija.
Naslov epizode „Up All Night“ ima veze sa nekoliko stvari. Tu pre svega mislim na moju najdražu pesmu Nika Kejva, na najemotivniji i najjebozovniji noćni singl grupe Morphine, na zarazni elektro-pop hit Džona Mausa koji je savršen za vožnju noćnim ulicama praznog grada, ali i na pesmu po kojoj se današnja emisija zove, a koja se nalazi na najlepšem ovogodišnjem albumu.
Nakon višemesečnog čekanja, konačno je stigao „A Deeper Understanding“, četvrti album benda The War on Drugs. Što se mene tiče, reč je o ploči koja nema prosečnu pesmu i koja ne može da mi dosadi ma koliko hiljada puta je slušao. Da su War on Drugs postali veliki bend, govori podatak da je njihova predstojeća evropska turneja rasprodata, ali i činjenica da svakim danom dobijaju sve više hejtera. Imajući u vidu kako im zvuči novi album, bilo bi čudno da je drugačije. I ova ploča savršeno klizi tokom sitnih noćnih sati, a pesma „Up All Night“ je više stejtment nego obaveštenje. Mislim da bi u naredna četiri meseca trebalo da se desi čudo pa da „A Deeper Understanding“ ne završi na prvom mestu moje liste najdražih ovogodišnjih albuma.
Za grupu Dire Straits sam uvek imao više poštovanja nego ljubavi. Međutim, naslovna pesma sa njihovom poslednjeg albuma "On Every Street" mi je oduvek bila pesma na kub i sigurno najdraža koju je ovaj bend snimio. Sithovi kojima počinje "There's gotta be a record of you someplace / You gotta be on somebody's books / The lowdown - a picture of your face / Your injured looks / The sacred and profane / The pleasure and the pain / Somewhere your fingerprints remain concrete / And it's your face I'm looking for on every street" su poezija u rangu one koja se nalazi u čitankama. A onda dođe onaj drugi, džemerski deo pesme, koji me uvek toliko pokida i ostavi da žalim zašto ne traje bar koji minut duže. Kada kažu da su Dire Straits uticali na War on Drugs, uvek mi je u ušima zvuk Noflerove clean gitare iz baš ove pesme.
Kada pominjemo noć, nemoguće je izostaviti Bili Holidej. Upravo me njena muzika oduvek asocirala na najpoznatiju sliku Edvarda Hopera „Nighthawks“, koja je cover današnje epizode. Album „Lady in Satin“ je snimljen 1958. sa neograničenim budžetom, sa orkestrom od preko 40 ljudi. U vreme kada ga je snimala, Bili je živela poslednje dane na Zemlji. Količina emocija u njenom glasu nikad nije bila upitna, ali čini se da se nigde nije cedila u potocima kao što se to dešava ovde. Besmrtni klasik i prvi ovonedeljni Gistro evergrin.
Drugi album nedelje je četvrta studijska ploča za muzičara iz Kalifornije Denta Meja. „Across the Multiverse“ je idealan za kraj leta, za noći koje avgust pretvaraju u septembar, a muzički je na pola puta između Beach Boys, ranog Eltona Džona, ali i Jensa Lekmana odnosno Kings of Convenience. Ako volite nepretenciozni letnji elektro-pop sa ukusom prošlih vremena, najtoplija preporuka.
Grupa iz Londona The Clientele ima novu ploču. Dugo nisam čuo pop album koji mi je legao kao ovaj i već danima ga ne vadim iz plejera. Čini mi da kada bi Belle & Sebastian danas pravili ovakvu muziku, voleo bih ih isto kao pre petnaestak godina. The Cleintele inače sviraju spori pop koji sam oduvek najčešće vrteo tamo negde između dva i tri ujutru, a sa ovim albumom se tradicija nastavlja.
Stigao je i novi album za Iron & Wine koji se vraćaju svojim akustičnim folk/pop korenima. Njihova ploča „Beast Epic“ zvuči lepše sa svakim novim slušanjem, i već se se nanizale dve noći tokom kojih sam zaspao uz ove pesme.
Nakon gotovo 30 godina, heroji paisley underground pokreta The Dream Syndicate imaju novu ploču. „How Did I Find Myself Here“ zvuči baš onako kako zamišljate da Dream Syndicate zvuče 2017 – gitarska buka, psihodelija, bluz i power pop. Ova ploča je važna i zbog toga što na njoj ponovo čujemo Kendru Smit, ženu koja je nekada bila član ovog benda (a onda je sa Dejvidom Robekom bila u Opal, pre nego što je ovaj osnovao Mazzy Star), i kojoj je ovo prvo pojavljivanje na nekoj ploči još od sredine devedesetih. Iako su prošle skoro tri decenije, Dream Syndicate su snimili album koji je dostojan naslednik njegovih kultnih prethodnika.
Album "A Midsummer's Day Dream" je izbubljeno pop blago koje je krajem šezdesetih snimio surfer iz Kalifornije Mark Erik. Harmonijsko pevanje, bogata orkestracija i bezbrižno osećanje su ono što krase drugi gistro evergreen u današnjoj emisiji i jedini koji je Mark snimio.
Slušamo još genijalnu novu pesmu Lindu Peraks koju je snimila sa Wilco gitaristom Nelsom Klajnom (nijedan novi album ne čekam sa toliko neizdrža kao njen), nove ploče za Liars, Grizzly Bear i džezere Portico Quartet.
Dugo Gistro FM nije bio bogat ovoliko dobrim novim albumima. A bilo je i vreme nakon skoro dva meseca mršavog izbora. Zato predlažem da pustite noć u sobu čak iako je napolju sunce, otpanjite današnju epizodu do daske i uživate u poslednjim danima avgusta.
Gistro FM predstavlja nove i stare albume najrazličitijih žanrova: od indi-roka, popa, džeza, soula, panka, amerikane, akustičnog folka, sve do ambijentalne i klasične muzike. Emisija se 10 godina emitovala na radiju B92 – od aprila 2005, do jula 2015. godine. Od 30. avgusta 2015, Gistro FM možete slušati isključivo na internetu.
Arhive starih emisija možete pronaći ovde, a zvanična strana na kojoj svakodnevno možete pratiti/čitati novosti iz Gistro FM muzičkog sveta, nalazi se ovde.
Za ton je zadužen Dušan Bauk, autor i voditelj je Vladimir Skočajić Skoča
