The Vessel [2016]
Religijska tema Vaskrsenja treba da podstakne ponovno buđenje jednog malog mesta posle velike tragedije koja ih je okovala i zaustavila u vremenu i prostoru. Duhovna alegorija koja će dotaći delikatne emocije gledalaca u režiji Julia Kuintane i produkciji Terensa Malika (Song to Song, Knight of Cups, Tree of Life ... )
"The Vessel" ponovo povezuje Martina Šina i Terensa Malika, po prvi put još od filma Badlands iz 1974. godine. Ovde imamo prilike da vidimo priču o čoveku koji, poput Atlasa, nosi teret velike tuge i nade. Kubansko-američki pisac/režiser Julio Kuintana ima velikih sklonosti ka jakim religijskim tonovima i ovaj film je snimio na španskom i na engleskom jeziku. The Vessel, kako mu i sam naziv kaže, ne predstavlja nužno samo plovilo, brod u bukvalnom prevodu, već više ljušturu ili sredstvo kojim će se "otploviti" iz zaključanog prostora i vremena. Način da se krene dalje.
U neprepoznatljivom i malom portorikanskom primorskom selu, stanovnici bez stanki žale smrt četrdesetšestoro dece koja su, 10 godina ranije, odvučena na more džinovskim plimskim talasom koji je srušio školsku zgradu. Žene još uvek nose crninu i odbijaju da rađaju a niko ne posećuje crkvu Oca Daglasa (Martin Šin), čoveka sa crnom odorom, belca velike bele brade koji, kao i njegova zajednica, pati u tišini i čeka neki nebeski znak.
Jedina osoba koja je donekle imuna na ovu tešku situaciju je Leo, koji se posvetio brizi za svoju majku Fideliju, čije je mentalno stanje postalo totalno urušeno nakon udara talasa u kome je izgubila starijeg sina, Leovog brata. Jedna nova, neočekivana tragična situacija u kojoj Leo ostaje u centru pažnje uzburkaće strasti i nadanja male ljudske zajednice na ostrvu...
"The Vessel" govori totalno Malikovskim rečnikom, pri čemu od glavnog karaktera iz filma, Lea, kroz narativne detalje i misli možemo sebi stvoriti sliku o krupnim planovima ljudi iz okruženja i njihovim nesrećama pod nestvarno lepim panoramama zalazaka sunca na okeanu.
Sve je postavljeno tako, namerno u suprotnosti gde sama lokacija i prejzaži sugerišu da se ovde radi o nekoj vrsti raja ali je realnost vrlo bliska sa onim, suprotnim krajem... Muzička podloga, koja kombinuje španske gitare i muziku uz horsko pevanje, naglašava religiozne osnove kinematografskog materijala. Prenosi ujedno i pustoš u dušama, ali i žudnju za spasenjem koja postaje stvarna i opipljiva.
Martin Šin svojom pojavim, posebno daje veliki poremećaj u gravitaciju i postavci samog dela. On pokušava da pomogne, ali je manje zainteresovan za složenu ljudsku dramu od posvećivanja biblijskim metaforama. Kada krene lični, porodični i svestrani preporod, on je taj lik preko koga možemo videti viziju navodne Božije prisutnosti i misterioznih, neobjašnjivih sila. Martin Šin to i dalje ume uraditi perfektno i bez mnogo truda. Njegova fantastična rečenica oslikava u potpunosti sve gore navedeno : “A miracle is just a tragedy narrowly avoided by chance”.
Po prvi put kao scenarista i režiser, Julio Kuintana (brat Lukasa Kuintane, glavnog protagoniste filma) drži do kraja uzde ove nemirne zagonetne tematike na način koji je zaista i vidno pod uticajem producenta filma, Terensa Malika. Ovo ume u praksi da bude i jedan veliki, opterećujući faktor koji sputava i frustrira.
Ipak, ovde se to pokazalo samo kao pomoć, kao vetar u jedra delu "The Vessel" i sa jako upečatljivim i dobrim scenama koje podsećaju na klasike kinematografije koja je krasila sredinu prošlog veka, ispada jako dobar road-trip unutrašnje spoznaje i spokoja.
