Hell or High Water [2016]
Kako lagano dolazimo do kraja ove 2016. godine, eksplozije bioskopskih blokbastera su sve tiše i tiše (iako novi Star Wars i dalje "jaše"). Kao i svake godine, mnogo toga je na velikom platnu pošteno izvređalo našu inteligenciju. Naravno, pravo je osveženje pogledati neki dobar triler, umerenog tempa, koji nije režiran kao MTV spot ili sa kadrovima kamere koja se namenski trese da dočara opasne situacije, po mogućstvu sa hroma pozadinom na kojima se lepe kompjuterske pozadine. Hell or High Water je pravi kandidat za jedno takvo osveženje.
Zasluge za dobro "odmotavanje" priče pripada Tejloru Šeridanu (Taylor Sheridan), piscu scenaria za film Sicario. Režija je poverena (čudno ali ne i nemoguće) britanskom (tačnije škotskom) reditelju Dejvidu Mekenziju (David Mackenzie). Ovaj moj komentar proizilazi iz činjenice da je postavka filma, neobično za jednog britanca, u potpunosti smeštena, po scenariju, u zapadni Teksas a snimljena u Novom Meksiku. Obzirom da je Mekenzi do sada radio uglavnom indie filmove tipa Hallam Foe, Young Adam, Starred up koji su, po identitetu, sasvim drugačiji ovo je definitivno bio izazov i iskreno nisam znao šta mogu da očekujem.
Ako bi krenuo da opisujem samu radnju filma, ništa ne bi ukazivalo da je ovaj film nešto iznad proseka. Moderni pljačkaši, pajkani koji su korak po korak bliže, jurnjave po prašnjavom Teksasu, po gradovima koji sve više liče na avetinju. Paralela? Pa, slobodno mogu reći film braće Koen No Country for Old Men. Opet, ništa posebno ne govori gledaocu u prvim minutama filma, sem grafita na zidu, da će ovo biti film kome sama akciona nota pljački i potere nije u fokusu. Iz scene u scenu, postaje jasnija slika i motiv za ovo, mnogima pa i FBI-ju, nasumično pljačkanje eskpozitura i odnošenje malih količina novca.
Kamera sjajno prikazuje velika prostranstva Amerike, propadanje ekonomije kroz slike pustih, nekada urbanih površina. Postaje očigledno da nešto nije u redu i svakim novim minutom, uloga pljačkaša postaje nešto sasvim drugačije. Stalno prisutna je reč, mnogo približnija zapadnoj civilizaciji - "bailout". Mala digresija na film 99 Homes i scenu gde glavni diler nekretnina objašnjava pojam kroz rečenicu, parafraziram "bailout” (situacija kada određeni pojedinci ili vlada ulažu novac u neki od poslova ili firmi u propadanju kako bi ih spasila. Naravno, kako uvek biva, ima dosta povlašćenih individua u ovom procesu i ne mogu se svi spasiti...) je za pobednike a ne za "luzere".
U filmu Hell or High Water, pljačkaši su na strani tih "luzera", jedan od njih je u osnovi pošten čovek koji nikada nije počinio nikakav zločin ali je primoran da se bori za ono što će mu banka po svoj prilici oteti zbog ekonomske situacije. Njegov pomoćnik, ujedno i njegov rođeni brat, je suprotnog kova. On je bivši zatvorenik, poprilično izverziran u zločinačkim radnjama. Njihov odnos se vrlo vešto nadograđuje kroz sam tok filma iako nijedan od karaktera ne biva detaljno razrađen u priči. Verujte mi, sasvim dovoljna doza, bilo šta više od ovoga bi već konkurisalo za dosadu ili bi bilo pretočeno u seriju sa desetak nastavaka.
Kako to u svakom filmu gde je pljačka i zločin biva, postoji i strana zakona. Ovaj put, skoro i da je nema u nekoj intenzivnoj meri. Kako se radi o sitnim pljačkama, FBI ne nalazi slučaj posebno interesantnim i sve se spušta na niži, pokrajinski nivo gde slučaj preuzima par teksaških rendžera - jedan pred penzijom (igra ga Jeff Bridges) i njegov partner mešovite krvi (Gil Birmingham). Neću otkrivati dalje kako će se njihove sudbine ukrstiti na kraju.
Zanimljivo je da, kako film odmiče, nema nikakvih naznaka niti saosećanja sa bankama i ljudima u njima koji su opljačkani. Šta više, stalno su prisutni zajedljivi komentari na njihov račun što se reflektuje na okoliš i situaciju u kojoj se nalaze ti mali gradovi gde pomenute filijale dominiraju. Na kraju, vrlo vešto dobijamo kompletan paket jednog, nadasve, filma o pobuni, o vraćanju dugova pravo u lici samog sistema. Kao što se moglo i očekivati od scenariste Šeridana, (slično je i u Sicariu), prave katarze na kraju nema, nema ni nebeske pravde. Stvari su takve kakve jesu. Braća po svojoj suprotnosti karaktera predstavljaju jaz u kojem se zapadno društvo nalazi i dve suprotnosti autodestrukcija ili borba za svoja prava su, izgleda, jedina dva izbora ako se želi ostvariti neka normalna priča. Iako jako vezana za Teksas sa sve akcentima u govoru i ponašanju, Hell or High Water ima univerzalnu priču i ideju.
Da li je onda vreme za neke nove promene na pomolu ili je ovo samo jedan malo bolje smišljen neo-western?
