GistroFM: Silly Love Songs
Postoji ta stvar Pola Makartnija iz sredine sedamdesetih koja se zove „Silly Love Songs“. Postoje i nedelje kada mislim da niko nikada nijednoj pesmi nije uradio ono što su Red House Painters uradili njoj. Ne samo da ova obrada može da izađe na crtu nekim od najvećih pesama Nila Janga i Crazy Horse npr, nego u Red House Painters verziji zvuči bolje od originala. Bar što se mene tiče. Zato baš ovom obradom počinje današnja Gistro FM epizoda. Zato je na coveru fotka onog više puta spaljivanog i obnavljanjog mosta, oko koga su se motali Meril Strip i Klint Istvud u jednom od najlepših filmova svih vremena. Zato danas slušamo nekoliko ljubavnih pesama koje su manje ili više blesave. Zato se ovonedeljna emisija zove „Silly Love Songs“.
Iako će se zvanično naći u prodavnicama početkom juna, greškom neke dobre duše iz novozelandskog iTunesa, prošle nedelje se na internetu pojavio novi album Džoša Tilmana, nešto poznatijeg kao Father John Misty. Ploča je malo manje epski nastrojena i za nijansku manje produkcijski nabudžena nego prošla „Pure Comedy“, a samim tim mi i više leži. Ako se ložite na pop iz sedamdesetih, na klavirske melodije iz kabarea, na cinične stihove, na rane radove Rendija Njumena i Eltona Džona, „God's Favorite Customer“ je album za vas.
Prošle nedelje sam predstavio novi album Sajmona Felisa, rekavši da ću konačni sud o njemu dati kada mu se se budem malo više posvetio. U međuvremenu sam „The Projector“ preslušao više desetina puta i sasvim sam siguran da mi je ovo jedan od najlepših albuma koje sam čuo u ovoj, za sad prilično muzički sušnoj, 2018. godini. Pojedini stihovi odavde su dostojni jednog Leonarda Koena, a melodije vas bukvalno vuku za rukav da im se vratite. Bez konkurencije, ovo je današnji album nedelje.
Poslednji romantik iz Šefilda Ričard Holi, snimio je saundtrak za britanski film „Funny Cow“. Naslovna tema je čisto savršenstvo i komotno može da se nosi sa nekim od Ričardovih starih hitova, a na ploči postoji još nekoliko minijatura koje prizivaju masline sa Mediterana. Danas slušamo baš jednu takvu, ali i i najlepšu od svih „Funny Cow“.
Pre desetak dana, debi album grupe Violent Femmes je napunio celih 35 godina. Imajući u vidu njegov beskrajni kvalitet i sad već možemo reći besmrtnost, teško je poverovati da je Gordon Gejno imao samo 18 godina kada je napisao ove pesme. Ovaj klasik je toliko kcrat hitovima, da danas čak nećemo čuti nijednu od tri najpoznatije pesme („Blister in the Sun“, „Kiss Off“ i „Add it Up“), već ćemo uživati u ništa manje dobrim „Prove My Love“ i „Good Feeling“. Ovonedeljni Gistro evergreen.
Od noviteta, tu je sveža pesma za Mazzy Star koja najavljuje njihov predstojeći EP, treći singl sa nove ploče Kortni Barnet, sjajan akustični album za The Paper Kites koji je na pola puta između Pola Sajmona, Nika Drejka i Stray Dogg, odličan novi bend multiinstrumentaliste iz Škotske Bila Velsa, prvi singl sa novog albuma Džima Džejmsa, pesma koja otvara novo izdanje Kamasija Vašingtona, a tu su i nove pesme Morisija i Džonija Mara, uz pomoć kojih je zgodno uporediti gde se sada nalaze nekadašnji predvodnici kultnog mančesterskog pop benda.
Društvo nam prave još Majls Dejvis, Nil Jang, Fransoaz Ardi, Mojave 3, Erlend Oje i drugi.
Nije važno da li su pesme ljubavne ili ne, koliko da li su u stanju da nas nateraju da osećamo nešto što nismo pre nego što smo ih pustili. Čini mi se da u današnjoj Gistro FM epizodi postoji sasvim solidan broj baš takvih.
