Confirmation [2016]
Problem sa televizijskim filmovima je suština medija za koji su napravljeni. Najjednostavnije rečeno, televiziju ne gledamo na isti način na koji gledamo filmove u bioskopu. Televizija je neka vrsta usputne distrakcije ili makar kao aktivnost mora podrazumevati i trpeti distrakciju okoline, najčešće nismo sami u mraku. Zbog toga je režija televizijskih filmova konzervativna i neupadljiva, a intervencije su retke, cilj nije pokazati umeće, čak ni ispričati priču koliko preneti informaciju. To se posebno odnosi na filmove sa etiketom “po istinitom događaju”.
Confirmation je takav film, televizijski i po istinitom događaju, čak veoma visoko profiliranom u Americi do te mere da se smatra istorijskim. Radi se o imenovanju Clarencea Thomasa (Pierce) za sudiju vrhovnog suda, kontroverzi i komitetskom saslušanju koje je usledilo. Godina je 1991. i Thomas je na tu poziciju imenovan po rasnom ključu, kao crnac koji nasleđuje crnca, i to prvog crnog sudiju vrhovnog suda u američkoj istoriji. Međutim, Thomas nije nikakav borac za ljudska prava nego težak konzervativac i poslušni pion tadašnjih političkih moćnika. Kontroverze, pak, nisu usledile zbog njegovih političkih opredeljenja nego zbog jedne druge pojave o kojoj se do tada manje pričalo, a koja će postati dominantna tema u javnom diskursu od 90-ih nadalje. Reč je o seksualnom uznemiravanju.
Njega je, naime, optužila nekadašnja saradnica, kasnije profesorka prava na univerzitetu, Anita Hill (Washington) da ju je seksualno uznemiravao neprimerenim komentarima i prepričavanjem pornografskog sadržaja. Izbila je afera koja je oštro podelila američku političku scenu, ali i celokupnu javnost. Nakon saslušanja i brojnih političkih igara, dogovora i preraspoređivanja, Thomas je na kraju potvrđen, ali je zauvek ostala senka sumnje, a seksualno uznemiravanje je od tabua postala legitimna tema.
Sa jedne strane imamo pravničku dramu po mehanici ne mnogo različitu od sudske, razlika je jedino u tome što komiteti samo saslušavaju, a ne presuđuju, prosto i jasno urađenu kao što je to običaj na televiziji. Drugi nivo toga su pravnička i politička nadmudrivanja daleko od očiju javnosti gde ćemo čuti i poznata imena, recimo još uvek aktuelnog potpredsednika Bidena (Kinnear) i sive eminencije Senata Teda Kennedyja (Williams). Treći nivo priče je praćenje tog slučaja, odnosno skandala kroz medije i tu zapravo imamo nešto zaista interesantno: vrlo vešto uklopljene arhivske televizijske snimke. Javnost je bila i ostala podeljena, slučaj je dospeo do toga da ga se parodira u humorističkom programu, a neki detalji su postali pop-kulturne reference. Odluka da se ne ide na flashback scene u kojima se otkriva šta se stvarno dogodilo je ispravna jer to zapravo i nije dugoročno bitno.
Sama tema filma nas tera da zavrtimo neki svoj film u glavi i prisetimo se drugih političkih skandala na sličnu temu koji su ponekad i koštali karijere aktere koji su u njima učestvovali. Uzevši u obzir Trumpovu rasističku i seksističku kampanju i optužbe za seksualno uznemiravanje na njegov račun, tajming nije mogao biti bolji. Film nam takođe otkriva detalje o onom vremenu koje smo možda zaboravili ili smetnuli s uma. Ne samo da tada nije bilo efikasnog zakona o seksualnom uznemiravanju, nego je deviza “ćuti i trpi” bila primenjivana u velikoj većini situacija. Ženski glas se nije čuo ni u politici koja je još više bila muški klub: u senatu su sedele samo dve žene od ukupno sto mesta.
Confirmation je zanimljiv film isključivo zbog svoje teme. Izvedba je onoliko dobra koliko može biti uz sva ograničenja i jasno je da je puno talenta tu, kako iza kamere, tako i ispred. Rick Famuyiwa nam je nedavno servirao svoj haotični film Dope, ali ga ovde vidimo u konzervativnom, televizijskom izdanju kako zanatski spretno spaja igrano sa arhivskim i prilično sigurno vodi glumce. Scenario potpisuje Susannah Grant koja već ima iskustva sa filmovima po istinitim događajima (Erin Brokovich). Glumačku postavu vidimo u sjajnom izdanju, i epizodiste i protagoniste koji svojim likovima prilaze delikatno i sa pažnjom, ima tu i imitacije (Greg Kinnear rastura kao Joe Biden), ali i prave, posvećene glume sa razumevanjem.
Confirmation je dobar film za jedan televizijski uradak, ali je ograničenje formata ipak previše da bi bio dobar film.
Ljubaznošću autora preuzeto sa…
