Današnja Gistro FM epizoda je nedeljnija od drugih. Ova muzika odmara mozak i telo, udobna je, zvuči kao da se znamo i ne traži ništa od nas. Mnoge pesme koje danas puštam me asociraju na zelenu boju, dremku posle ručka i kondicionale svih vrsta. Imperativ ne živi ovde. Naslov sam maznuo od pesme Pola Mekartnija, a nedeljom se bave još Wilco, Arsen Dedić, Enio Morikone, Kamasi Vašington, a prvomajski pozdrav šalje Nežni Dalibor.

Jedan od novih albuma koji će obeležiti ovu godinu jeste treće izdanje irskog benda Fountains DC. Sa svakim novim albumom njihova muzika postaje sve slobodnija. Oni su bend koji raste, menja se i ne plaši se ničega. Album nedelje broj jedan.

Što se tiče nedeljnog odmora, idealan saundtrak za njega bi mogao biti novi album britanskog benda Sault. Reč je o grupi koju predvodi producent Inflo, koga mnogi u muzičkom svetu nazivaju novim Kvinsijem Džonsom i ne mislim da mnogo greše. Za razliku od prvih pet albuma, ovaj novi je potpuno lišen bitova i više podseća na nedeljno-mediteransku muziku iz nekog Sorentinovog filma, nego na delo čoveka niz koga se sliva fank. Album nedelje broj dva.

Pre desetak dana Yo La Tengo su obeležili tačno četvrt veka od objavljivanja albuma I Can Hear Heart Beating As One. Kako je u pitanju čisto remek-delo i subjektivno najlepši album kog sam čuo u životu, ovaj jubilej je samo mali povod da ova ploče bude Gistro evergreen po peti ili šesti put u ovih 17 godina koliko postoji emisija.

Danas slušamo i Gabi Novak i Marka Novosela, Lua Rida, The Delines, Massive Attack i Houp Sandoval, nove pesme za Niko Kejs, Folk Implosion, "holandske Khruangbin" Yin Yin i mnogo toga još.

Praznične ili ne, neke nedelje zahtevaju poseban saundtrak. Ova ga je dobila.

Preporuka

share