Daughter - Stereo Mind Game [2023]

Dec 12, 2023

Daughter

Stereo Mind Game

4AD / 2023

8.7

8

Britanski trio Daughter koji čine Elena Tonra (vokal, gitara, bas , klavir), Igor Haefeli (gitara, bas, klavijature) i Remi Aguilella (bubanj, perkusije), postoje od 2010.godine. Prvi, fantastičan album “If You Leave” objavili su 2013. godine, a tri godine kasnije usledio je, takođe veoma dobar album “Not to Disappear” i odman sledeće godine “Music from Before the Storm”, soundtrack ya video igru “Before the Storm” koji se uglavnom sastojao od instrumental. I od tada, gotovo šesto godina od benda ništa. Elena Tonra je objavila solo album pod imenom Ex:Re, koji generalno imao sličan vajb, kao i albumi benda, mada nedostajala je ona punoća zvuka koju su Haefeli i Aguillella.

Ove godine, početkom aprila Londonski trio je konačno objavio svoj, zvanični treći studijski album “Stereo Mind Games”. Prvi utisak je da se zvuk benda u suštini nije puno menjao. Njihovu muziku ni ranije nije bilo lako smestiti u granice nekog muzičkog žanra.

Elementi mračnog i ćudljivog indie folka uz povremene uplive shoegaze gitara i eteričnu atmsferu dream popa je nešto najbliže što se rečima može opisati. Dominantne emocije koje su previrale u njihovoj muzici su melanholija, protkana dubokom tugom.

“Stereo Mind Games” muzički nije puno različit od prethodnih albuma. Ritam sekcija, posebno bubanj Remija Aguilella je i dalje poput otkucaja srca, čine životna strujanja ove muzike. Prelepe gitarske melodije, muzički pejzaži oslikani klavirom, klavijaturama, ili gudačkim aranžanima, obično negde u pozadini, i naravno povrh svega melanholičan i lep vokal Elene Tonre stvaraju njihov prepoznatljiv atmosferični zvzk

Ono što je glavna odlika novog albuma, pored naravno bogatijeg i punujeg zvuka, je emotivni udar koji muzika benda ostavlja na slušaoca. “Stereo Mind Games” je protkan pozitivnim i svetlijim tonovima koji se probijaju kroz tugu i melanholiju, kojima su i prethodni albumi bili preplavljeni.

Naravno tu su i pesame koje su za nijansu mračnije od generalnog utiska celog albuma, poput „Neptune“, „Isolation“ koja donosi kombinaciju akustične gitare i blage elektronike i „Wish I Could Cross the Sea“ na kojoj se bend poigrava melanholičnom elektronikom povrh lagane ritam sekcije.

“Stereo Mind Games” zvuči za nijansu vedrije i manje kalustrofobično, što se da primetiti u gotovo svim ostalim pesmama „Be On Your Way“ donosi onaj nežan i elegičan zvuk koji i karakteriše ovaj bend, obogaćen slojevima gudača i atmosferičnim gitarama. „Party“ deluje veoma jednostavno, rif na gitari i ritam sekcija, ali opet uz kombinaciju sa sanjivim Tonrinim vokalom ova pesam zvuči upravo savršeno. „Dandelion“ deluje neobično dinamično za ovaj bend, dok lirski obrađuje teme anksioznosti, sa veoma dobrim shoegaze gitarskim deonicama.

„Junkmail“ zalazi pomalo u vode indietronice dok Tonra koristi „spoken word“ što podseća na Dry Cleaning dok je „Swim Back“ je apsolutni hit, gotovo motorik ritam na bubnju, muzički ples gitare i klavijature vodi ka veoma upečatljivom refrenu.

Daughter su uvek imali jedinstvenu moć da ličnu i duboku bol pretoče u muziku i reči. Na “Stereo Mind Games” to rade jednako dobro kao i pre samo sada to zvuči toplije i manje izolovano i usamljeno.