"Room": Film o kome će se pričati decenijama
Dečak po imenu Jack je od rođenja zarobljen u sobi sa svojom majkom Ma (Brie Larson), zbog čega nikada nije upoznao spoljni svet. To je soba koja je istovremeno spavaća soba, kuhinja i kupatilo, a zatvorena je metalnim vratima i, još jedna važna stvar, nema prozora osim jednog na plafonu kroz koji se vidi nebo.
Iako je ono što ćemo uskoro otkriti zastrašujuće, film „Room“, irskog reditelja Lennyja Abrahamsona, nije horor čiji je jedini cilj da uplaši gledaoce, već životna priča, odnosno drama o nadi i ljubavi između majke i deteta. Opet, svakako je reč o šokantnom, potresnom i emotivnom filmu koji je zasnovan na istoimenom nagrađivanom romanu irsko-kanadske autorke Emme Donoghue iz 2010. godine, ali je inspirisan i (sličnim) zločinom iz stvarnog života.
Dakle, mi većinu vremena, zajedno sa Jackom i njegovom majkom Ma, provodimo u sobi. Ona se posvetila tome da je on srećan i siguran, dajući mu puno topline i ljubavi. Gledamo kako ona ispunjava sve njegove potrebe: igra se sa njim, čita mu knjige, kupa ga, sprema mu obrok, pa čak i pravi tortu za njegov peti rođendan. Međutim, Jackova radoznalost za njihovu situaciju samo raste, a kada njena izdržljivost dostigne svoje granice, zajedno će se upustiti u rizično bekstvo.
Naime, psihopata po imenu Old Nick (Sean Bridgers) je kidnapovao Ma i zaključao je u sobu. Ona je rodila dete u toj sobi i odgajala ga u zatočeništvu ne govoreći mu o postojanju spoljašnjeg sveta. Jack je simbol nevinosti i radosti, primer srećnog deteta koje zapravo nije svesno šta se događa oko njega. Svet upoznaje preko starog TV-a i veruje kako izvan četiri zida sobe ne postoji ništa drugo. Ma pokušava da ostane optimistična za svog sina, ali pati od neuhranjenosti i depresije, a kada konačno odluči da mu ispriča o spoljašnjem svetu – on reaguje sa nevericom i nerazumevanjem, kao i radoznalošću. Inače, priča je inspirisana poznatim slučajem Fricl iz 2008. godine, kada je posle 24 godine Elizabet Fricl uspela da pobegne iz podruma, gde ju je njen otac Jozef zaključao i redovno fizički i seksualno zlostavljao (osuđen na doživotni zatvor 2009. godine).
Brie Larson daje tako zapanjuću i neverovatnu predstavu u ovom filmu, da se čini da je bila najbolji mogući izbor. Ovaj film i njena gluma pokazuju da je ona zaista neverovatna glumica koja može da igra sve vrste uloga, a njen zadatak ovde nije nimalo lak, s obzirom na to da se morala transformisati u ovakvu osobu. No, njen rad je adekvatno nagrađen – osvojila je Oskara za najbolju glumicu, dok je film nagomilao preko 100 nagrada, uključujući i nekoliko nominacija za Oskara (Najbolji film godine, najbolje dostignuće u režiji Lenny Abrahamson i najbolji adaptirani scenario). Ne treba zaboraviti ni dečiju glumu, jer je veličanstvenu predstavu imao mladi Jacob Tremblay kao Jack (i dalje se pojavljuje u filmovima), koji je neverovatno prirodan, deluje kao da uopšte ne glumi. Od njega se traži da bude na istom nivou kao Larson i možda je još impresivniji s obzirom na svoje godine. Svaki pogled i reč između njih dvoje su toliko uverljivi da zaista izgledaju kao majka i dete. Njihova fizička sličnost to pojačava i učvršćuje.
Jedan element koji „Room“ veoma dobro predstavlja publici je da se sama soba skoro smatra likom u filmu. Moram priznati da sam zadivljen brigom i detaljima koje su filmski stvaraoci uložili u ovaj mali prostor. Sve to izgleda potpuno stvarno, pohabano i prljavo koliko i treba. Retko koji film tako prkosi konvencijama i odbija da bude upakovan u jedan žanr. Uredno pokriva dramu, psihološki triler, porodične, pa čak i neke naučno-fantastične aspekte. Još ređi je onaj koji uspeva na svim frontovima.
„Room“ je jedan od emocionalno najiscrpljivijih filmova koje sam ikada pogledao, ali nagrađuje vernog gledaoca. Lenny Abrahamson je blizu toga da dopusti da dobra stvar predugo traje, ali film je tako ukusno i vešto napravljen da mu je dozvoljeno malo slobode u vremenu trajanja, koje na kraju iznosi čitavih dva sata. Ima sjajnu radnju, zanimljive likove, odlične performanse, odličnu muziku i odličnu režiju. Krajnje je napet, a ujedno i duboko emotivan film koji nudi jedinstveno i dirljivo istraživanje beskrajne ljubavi između majke i njenog deteta. Ovo je film koji će ostaviti snažan utisak na gledaoca i koji se neće tako lako zaboraviti. I najviše od svega, tera na razmišljanje...
Autor: Marko Jovanović
