Poslednji januarski dan podsećao je na oktobar. Bilo je toplo i padala je kiša. Ljudi su hodali sporo. Nedeljom obično to rade. Neki su nosili kišobrane, neki kapuljače, neki samo kosu, a neki ni to. Neki od njih su delovali veselo i spremno za sve trikove koje život pravi krajem januara, a drugi se bili nadrndani i spremni samo za raspravu da li nam stiže Sveti Trifun ili dan zaljubljenih. Bilo je i onih kojima se pokvario daljinski za podizanje roletni, odnosno onih kojima jastuci i kreveti ne dozvoljavaju nikakve ishitrene poteze. Na kolskom putu nada je bila zaglavljena u blato, šlajfovala je i psovala ovaj život. Nedelju obično zabole dupe za šlepovanje nasukanih, a ni ovaj vikend nije izuzetak. Jedino što je kod svih njih bilo isto je muzika. Klavir, duvači i glas koji objašnjava zašto nema potrebe za objašnjenjima. I sitna kiša koja kao da ne namerava da prestane do marta. O tome zašto je sve baš tako govori današnja Gistro FM epizoda.

Preporuka