Ascenseur pour l'échafaud
Rialto Pictures, Nouvelles Éditions de Films (NEF), Janus Films
Režija: 
Louis Malle
Scenario: 
Roger Nimier , Louis Malle
Zemlja proizvodnje: 
francuska
Jezik: 
francuski, nemački
8.4
8

Jedna od najjednostavnijih definicija filma Luja Mala, "Elevator to the Gallows" ("Lift za gubilište" svojevremeno preveden na naš jezik), ujedno je i svojevrsna anomalija u njegovoj karijeri, noir triler i žanrovska vežba za, tada reditelja sa svojih 25 godina.

Radi se o adaptaciji romana Noela Calefa i u osnovi je priča o ubistvu koje je krenulo po zlu. Malo odskače od klasičnih trilera tog vremena ali ima potrebnu brzinu i linearnost koje gledaoci ovog žanra očekuju.

Preljubnici Florens (Žana Moro) i Žulijen Tavernije ubijaju odmah na početku filma njenog muža, sredovečnog biznismena, ali ne uspevaju da se izvuku. Ostavljaju ključne dokaze a i auto kojim su planirali beg biva ukraden od strane mladog i obesnog para (Veronika i Luj) koji se sa uživanjem besciljno vozikaju a zatim kriminalne radnje u jednom hotelu, prijavivši se kao gospodin i gospođa Tavernije ...

Žana Moro briljira, u scenama filma kada se može videti njen gubitak prisebnosti, dok čeka vesti od njenog ljubavnika je sjajno odglumljena. Ona luta ulicama Pariza, pod svetlošću uličnih lampi dok u pozadini možemo čuti predivnu muzičku podlogu, nikog drugog do Majlsa Dejvisa podržanog izvanrednim likom na bubnjevima, Kenijem Klarkom. Njihov zajednički rad je isklesao ideju modernog pristupa džezu koji je rezultirao jednim od Dejvisovih najvećih dostignuća koje je došlo 2 godine kasnije, naravno, reč je o klasiku, albumu “Kind of Blue”.

Ove ponoćne sesije i sekvence sa sjajnom fotografijom i setnim licem Žane Moro su zaista besmrtne i pravi biseri kinematografije. Ovakva postavka umnogome prevazilazi okvire žanra i ovde možemo videti raskošni talenat Luja Mala na delu. Možda se nećete složiti sa činjenicom da je novi talas francuskog filma nastao upravo ovde ali je definitivno bio pred rađanjem. Korišćenje prirodnog svetla u scenama, Žana Moro, tada glumica u svojim tridesetim ali u rukama Luja Mala postaje prva dama noir filma, sloboda u izrazu i naglašena sloboda i seksualnost - sve je to bio osnov na kojem su kasnije svoje priče gradili Fransoa Trifo i Klod Šabrol.

Preporuka