Pororoca [2017]

Pororoca
Scharf Advertising, Irreverence Films, Scharf Film
Režija: 
Constantin Popescu
Scenario: 
Constantin Popescu
Zemlja proizvodnje: 
Romania
Jezik: 
Romanian
8
8

Od 2013. do 2021. godine, rumunska kinematografija je tri puta dobila Zlatnog medveda u Berlinu (sveži pobednik je Radu Jude), a dodamo li tome antologijsku pobedu Cristiana Mungiua sa filmom 4 Months, 3 Weeks and 2 Days u Kanu 2007. godine, dobijamo sliku koliko je rumunska kinematografija zapravo uspešna.

Na samom početku filma Pororoca Constantina Popescua, sve izgleda savršeno. Imamo jednu srećnu porodicu koja uživa u večernjim satima kod kuće. Kad se film otvori sa nečim tako dragocenim, znate da je to postavka za neizbežno tragični razvoj događaja. Prvih 20 minuta priprema nas za naglo zastrašujući udarac, a onda porodična idila se raspada na komade i film se pokreće.

Tudor (Bogdan Dumitrache) i Cristina (Iulia Lumanare) su srećan porodičan par koji postaju žrtve surovo ravnodušnih sila sudbine. Jednog jutra, Tudor sa njihovo dvoje dece napušta stan. Pravac u park gde će uživati u sunčanom danu. Kad tamo stignu, trio se manje-više razilazi: Tudor se smešta na klupu, a deca odlaze da se igraju. Telefonski pozivi postaju sve češći, Tudor odlazi da kupi kafu, a zatim se vraća na svoju klupu. Iznenada, dok gleda sina kako igra fudbal, okreće glavu i njegova ćerka Maria (pet i po godina) se gubi iz vida. To je početak silaska pravo u pakao. Nestanak potresa porodicu, a posebno Tudora koji se svim silama trudi da uđe u trag Mariji, sprovodeći sopstvenu istragu, paralelno sa istragom policije. Preostala dva sata su toliko proganjajuća, da nas zarobljavaju u Tudorov klaustrofobični prostor glave.

To je najgora noćna mora svakog roditelja: nestanak voljenog deteta, a zatim njihova očajnička borba da ostanu zdravi pri pokušaju da spasu svoj brak dok se sve oko njih raspada. Sve to postaje još stvarnije zahvaljujući sirovom nastupu Bogdana Dumitrachea koji glumi slomljenog oca na rubu ludila. Nedostatak bilo kakvih dokaza i tragova tokom čitavog trajanja će nas držati van svake mogućnosti da znamo ko je odgovoran za ovo ili šta se desilo. Teška situacija uništava Tudora sve više, koji ne može da se sastavi i prihvati činjenicu da ne postoji ništa u njegovoj moći što bi moglo da vrati njegovu verovatno kidnapovanu ćerku. Očajnički počinje da cilja svoje žrtve kako bi se utešio iluzijom da se na kraju može osvetiti i platiti otkup za svoju ćerku. 

Reditelj Constantin Popescu, malo poznat, osim određenih posetilaca festivala ili gledalaca željnih da otkriju sve aspekte ove kinematografije, radi savršenu stvar i potpuno iz drugačijeg ugla od sličnih filmova na tu temu. Sve je čisti naturalizam, uključujući i snimanje ručnom kamerom koja se sve vreme nosi i prati Tudorovu paniku na svakom koraku, sa prirodnim trzajima u napetim situacijama. 

Iulia Lumanare, koja igra ulogu majke, ne dobija šansu da bude u centru pažnje: u drugoj polovini filma njena patnja i lik su gurnuti u stranu, dok Bogdan Dumitrache nosi sam film na svojim ramenima. Sa prikupljanjem fotografija koje su drugi roditelji napravili u parku na dan kada je Maria nestala, Tudor pokušava da otkrije šta se dogodilo tog dana, nadajući se da će otkriti neki trag, osumnjičenog ili nešto što bi rešilo slučaj. Ali što dublje kopa, to manje tragova pronalazi, a onda, tone u potpuno ludilo.

Preporuka

share

share