Norah Jones - Day Breaks [2016]
Posle uspeha debi albuma „Come Away With Me“ , koji je prodat u preko 26 miliona kopija, Norah Jones je imala potpunu slobodu da dozvoli svojoj muzici da je vodi raznim putevima, što je i učinila na svojih narednih 5 albuma. Iako je od svog debija Norah Jones smatrana džez pevačicom, većina njenih albuma je imala samo svoje korene u džezu dok se veoma uspešno i lagano poigravala raznim žanrovima. Već pomenuti debi album je na neki način više bio pop album, dok se sledeći „Feels Like Home“ (2004) uspešno kretao county i folk vodama. Tokom svoje karijere sarađivala je sa Jack Whiteom, Ryanom Adamsom, Will Sheffom (Okkervil River) i mnogim drugima.
Na svom šestom albumu „Day Breaks“, nakon sada već preko 50 miliona prodatih albuma, mnogo Gremi i drugih nagrada i preživljenog slomljenog srca u prethodnom alternativnom pop albumu „Little Broken Hearts“, koji je producirao Danger Mouse, Norah Jones se vratila svojim korenima i džezu.
Već prva pesma „Burn“ pokazuje da će se muzika ovog albuma kreirati oko savršene sinergije njenog vokala i klavira. Hipnotička bas linija, zvuk hamond orgulja, soprano saksofon Wayna Shortera i baršunast glas Jonesove gotovo vas prenose u kasne noćne sate nekog zadimljenog džez bara u Harlemu.
U odličnoj „Flipside“, Jones briljira u svojoj deonici na klaviru, sa Lonnie Smithom na hamond orguljama i pulsirajućim basom Chrisa Thomasa, a tek njen vokal u referenu /I can't stand when you tell me to get back/If we're all free, then why does it seem we can't just be?/ je trenutak u kom se naježite. Pesma je njen protest protiv sve većih rasnih tenzija koje potresaju Ameriku, a poruka je veoma jasna /Put the guns away, or we'll all gonna lose/.
Na albumu se nalaze i tri obrade. Dve su džez klasici „Peace“, Horacea Silvera, „Fleurette Africaine“ Dukea Ellingtona u kome čujemo dijalog njenog klavira i soprano saksofona Wayna Shortera. Treća obrada je „Don't Be Denied“, Neil Younga viđena iz njene džez perspektive.
Lista fantastičnih muzičara sa kojima je Jones sarađivala na ovom albumu je podugačak, a među njima su već pomenuti saksofonista Wayne Shorter i Lonnie Smith na Hammond B3 orguljama, ali i basista John Patitucci, perkucionista Brian Blade i mnogi drugi.
Kada imate ovako impresivnu karijeru i uspeh za sobom, a tek imate 37 godina, gotovo da ne postoje granice koje već niste dostigli. „Day Breaks“ je odličan album koji na najbolji način prikazuje talente Nore Jones u najboljem svetlu, ona je izvrstan tektopisac, izuzetan muzičar i fantastična pevačica.
