Black Bag [2025]

Postoje filmovi koji vas osvoje spektaklom i postoje oni koji vas, tiho i metodično, uvuku u svoju priču kao zmija koja polako steže plen. "Black Bag" je baš taj tip filma – špijunska igra u kojoj je tišina često glasnija od reči, a svaki pogled nosi težinu neizgovorenog.
Steven Soderbergh ovde ne režira akcioni triler u klasičnom smislu, već nas uvodi u svet psihološkog špijuna, gde je prava opasnost ona koja vreba iza zatvorenih vrata. Kamera se kreće kao duh kroz prostorije u kojima Michael Fassbender i Cate Blanchett igraju smrtonosni tango nepoverenja. Njih dvoje su George Woodhouse i Kathryn St. Jean, obaveštajci sa godinama iskustva, ali i brakom koji više podseća na minu sa odloženim dejstvom nego na ljubavnu zajednicu.
Fassbender donosi taj njegov prepoznatljivi, kontrolisani bes – energiju čoveka koji zna previše i ne može da spava mirno. Blanchett je, s druge strane, ledena i neprobojna – svaka njena rečenica nosi skriveni smisao, a svaka njena pauza vrišti sumnjom. Njihova dinamika podseća na klasike špijunskog žanra, ali sa dodatnom dozom Soderberghove autorske igre. Njegov potpis je svuda – u osvetljenju koje skriva više nego što otkriva, u dijalozima koji odjekuju dugo nakon što padnu u tišinu, u montaži koja vas ostavlja nesigurnim kome verovati.