Prism Shores - Out From Underneath [2025]
Negde između senki kasnog sumraka i bledih odsjaja uličnih svetiljki rađa se zvuk Prism Shores-a, montrealškog sastava koji u sebi nosi melanholiju jangly gitara, šuštavu patinu shoegazea i onu magičnu, teško uhvatljivu nit nostalgije. Njihova muzika je mapa neprohodnih emocija, iscrtana mutnim bojama snova koje sećanje pokušava da očisti, ali ne uspeva. Zvuk koji evocira osećaj hodanja po kišom natopljenom asfaltu, dok se refleksije neonskih reklama mešaju s lokvama ispod stopala. "Out from Underneath" je upravo to – album koji se ne može svesti na puku kolekciju pesama, već na doživljaj, na povratak izgubljenim mestima u sopstvenom umu.
Od prvih taktova jasno je da je bend odlučio da proširi sopstvene granice. Oslobodili su se stega očekivanja i odvažili na zvučnu ekspediciju u kojoj se susreću jangly pop, sanjivi dream pop i slojeviti fuzz pop uz očigledan uticaj bendova sa legendarne kompilacije C86 britanskog čaospisa NME. Ritmovi koji ne žure, ali imaju jasan puls, gitare koje zvuče kao da dolaze s druge strane maglovite ulice, i vokali koji lebde između sna i jave – sve to čini da album diše sopstvenim plućima. Zvuk je organski, ponekad nesputan, kao da je uhvaćen u trenu inspiracije i pretočen u nešto što može postojati samo u tom trenutku.
Pesme se prelivaju jedna u drugu kao stranice dnevnika ispisanog u različitim raspoloženjima. "Overplayed My Hand" otvara album s energijom nalik naletu vetra kroz otvoren prozor – neplanirano, ali osvežavajuće. "Holding Pattern" nastavlja u tom ritmu, ali uvodi više detalja, poput svetlucanja razbijenog stakla pod uličnom lampom. "Southpaw" donosi preokret – nežan, ali neizbežan, poput spoznaje da je vreme nešto što se ne može zaustaviti.
